Nova Evropa

Поглавља о години Седамнаестој не садрже много нове грађе или нова гледишта. Зато се нећемо на њима заустављати. Напротив, ванредно су занимљиве стране посвећене Француској Револуцији, њеним паралелама са Русијом и оним »лекцијама« (»епзе петепћз«) које су из њених догађаја могли да црпу бољшевици, поименце Љењин (нарочито из праксе и акције клуба Бретонаца и Јакобинаца). Самога ЈЉењина представља Ролен у више видова, и — као мото за прво поглавље о њему — узима овај цитат из Местра: »Ако бисмо закопали какву руску жељу испод какве тврђаве, та би жеља дигла тврђаву у зракј« За саму пак карактеристику Љењинову узима он у помоћ речи Гизо-а о Кромвелу: »То беше најтемпераментнији секташ, најактивнији револуцијонар, највештији војник; подједнако брз и спреман и у говору и у борби; експанзиван и, када треба, лажов, увек обдарен неуморном храброшћу, која је задивљавала саме његове противнике; страстан и груб, одважан и безуман, мистик и практик, са необузданом маштом, без скрупула у оном што је требало за акцију, жедан за успехом по сваку цену, бржи од сваког другог да уочи згодна средства, те чинећи на сваког — пријатеља и непријатеља — импресију да нико неће успети да оде тако далеко и да добије толико колико он...« Ову општу карактеристику, која се поклапа са сликом Љењина из велике револуцијонарне борбе рушења и стварања, утврђује Ролен пажљивим расматрањем револуцијонарне традиције и узора на које се ослањао Љењин, као и његове бијографије, његових чинова, и његових списа. Ролен истиче нарочито огроман значај што га је Љењин давао војсци и ратним наукама као и темељно војно образовање Љењиново. Аутодидакт, у томе погледу, он се показао као првокласни тактичар и стратег. Поглавља о утицају великог немачког стратега Клаузевица на Љењина, о примени његових теорија на вођење Руске Револуције, зацело су понајзанимљивија и најоригиналнија у целом овом · делу Роленову. Ту је од нарочитог интереса пратити, како од дефетисте Љењина постаје један од твораца црвеног милитаризма и црвене армије, са њеном одличном организацијом и гвозденом дисциплином, и како се је — под утицајем неумитне логике владања и грађења државе и друштва — анархист и рушилац државног апарата Љењин претворио у строгог Председника Владе и шефа ванредно јаке централизоване машине владања (против анархије, против федерализма!), те како је напокон тај уништач приватне својине (»плени опљачкано!«) и рушилац дисциплине, постао апостол НЕП-а и творац трустова за безобзирну експлоатацију радне снаге најстрожијим кажњавањем прекршаја фабричке дисциплине ... Одиста, да чаробних промена; али су и њихове

314