Nova Evropa

групе земљорадника, морају делити судбину других индустрија и осталих народа. Узроци и последице пољопривредне кризе међусобно су повезани, те сви народи заједни: чки треба да траже лека тој кризи. Комотна теорија, према којој сељак представља изолован економски проблем који треба решавати на нацијоналној бази, више не задовољава. И збиља, студија о којој је реч има за циљ да докаже, да је пољопривредни и нацијонални шовинизам главни узрок грозничавих прилика у којима се пољопривредни произвађачи света данас налазе.

Растући револт америчког фармера, например, против судбених власти, које му плене имања и изгоне га са земље зато што услед садашњих цена не може да плаћа камате и порез, не смеју помутити наш поглед пред чињеницом, да побољшање фармерове невоље лежи само деломично у његовим сопственим рукама и у рукама народних законодаваца, јер пољопривредни проблем у великој мери зависи од фактора који су изван дохвата самог земљорадника или нацијоналне владе. Исто важи за енглеског фармера и за балканског сељака: земљорадник је заиста међународна фигура.

»Хиперпродукција«, каже се у овој студији, »јесте симптом абнормалне светске депресије. То је хиперпродукција само у односу према смањеној куповној моћи потрошача, а узрокована је у првом реду сломом механизма међународне измене« Ова теза, здрава у границама идеологије људи који су овај извештај саставили, поткрепљена је масом доказа; али греши утолико што је под утицајем, или боље што су њени бранитељи под утицајем, извесне новије британске теорије, кад даље тврди да је пад цена пољопривредних потрепштина још више повећан међународним валутним потешкоћама, јер то, свакако, значи површно мислити. Али се не могу упуштати у детаље о овом предмету.

Главна идеја књиге је добра, т. ј. да је судбина пољопривреде уско повезана с индустријском и комерцијалном делатношћу осталог света, и да је несигурност од које пољопривреда данас болује саставни део невоља које тиште економски систем свих цивилизованих земаља.

Излаз пољопривреде из садашње опасности, по мишљењу писаца ове књиге, углавноме зависи од сталног пораста у потражњи пољопривредних производа. Овај пораст и све што је с њим у вези, као например поновно продуктивно упослење милијона незапослених индустријских радника, зависи опет од побољшања светских прилика. Мере које се данас обично предлажу за побољшање специфично пољопривреде, а које су понајвише рестриктивног карактера, могу само умањити симптоме пољопривредне невоље, али не могу одстранити основне узроке болести који су општи.

316

Па