Nova Evropa

рови, извргнути су злостављању мушких и женских, деце и одраслих, по градовима и по селима, а да им често нико не прискочи у помоћ и покуша избавити их из руку мучитеља. Писац ових редака износио је, на јавним седницама и предавањима, дугачке листе примера, од којих се леди крв у жилама, а све само из властитог искуства, или из искуства својих најближих познаника. Нарочито су бројни случајеви који се дешавају странцима што живе код нас или путују кроз нашу земљу, те који се ужасавају призорима на нашим улицама и по нашим двориштима и шеталиштима, сматрајући нас и пребацујући нам да смо дивљаци. Али, без обзира на оно шта други мисле о нама, треба сами да се — обавештени о свему — замислимо мало, те заронимо у суштину ствари. Треба да се сетимо, колико је великана духа и срца устајало у одбрану животиња, људи добрих и паметних које сматрамо својим учитељима и узорима у свему другом, па зашто не и у овоме.

Да наведемо само неколико њих, од највећих. Данте је рекао: »Мучити животиње — недело је према духу љубави који је животиње створио«, Александар Хумболт пише: »Свирепост и окрутност према животињама једно је од најачих обележја непросвећености и некултуре народа, народа без душе; она је знак незнања и суровости који се ни највећим спољним богатством и сјајем не даду прикрити. Права ученост не познаје свирепости према животињама«. Шопенхауер допуњује ову мисао: »Мишљење човека, да је животиња бесправна и да је поступање према њој без моралног значаја, садржи у себи револтирајуће варварство и свирепост Запада«. А Гете додаје: »Ко мучи животиње, тај је без душе, њему недостаје добар дух Бога; макако се он отмено држао, немојте имати никада поверења према њемуј« И француски моралисти ударали су оштрицом свога пера по тлачитељима животиња. Позната је саркастична изрека Монтења: »Што више познајем човека, тим више волим пса!“ Зола је проповедао, да нам је »света дужност заштићавати немоћне животиње од свих мука и патња које смо у стању од њих отклонити«. Ромен Ролан је написао: »Највећи грех човечанства, по мом мишљењу, јесте свирепост према животињама, па чак и сама равнодушност према њиховим патњама, — у томе је корен људске покварености. Никад не могу да мислим на милијоне тих немо и стрпљиво поднесених болова а да се не осетим потиштеним. Кад је човек у стању да проузрокује толике муке, откуд му право да се тужи што сам пати!...« Од словенских мислилаца навешћемо само усклик Толстоја, кад је видео како се на варварски

начин кољу свиње: »За ово ће човечанство имати да одговара!«... 275