Nova Evropa

predstavljalo nesavršenstvo, kvarenje, i smrt.« — Grci nisu shvatali istoriju kao postepen, stalan, i neograničen razvoj ka višim ı naprednijim oblicima; oni nisu znali za modernu psihološku dramu, ili za roman, biografiju i autobiografiju, za slike posebnih individualnih istorija pojedinca i skale ličnih protuslovnih stanja, determiniranih i uslovljenih samim karakterom pojedinca. Grčka vizija života nije videla savršenstvo na koncu već na početku pokreta; i zato je ona smatrala svako pomicanje pojedinca kao uzbunu, koja nemmovno mora da se stišava i smiri u Savršenstvu. U misli, tome je cilju savršenstva služila Dijalektika; ona je bila sredstvo koje nas Je, prema Platonu, vodilo ka Bogu. — »Ža grčku dušu, ilozofirati značilo je umreti za svet... Rastopiti se u mističkoj ekstazi, to je tajna ı stalna težnja sve jelinske znanosti i filozofije.«

Ali Tilger, povučen kod toša uvek Ničeom, oseća da nije sve u plavelnilu i sjaju, kako se to u prvi mah pričinjava, pa i sam sumnja, da li je grčka intujicija života uvek i sva зјај, svetlost, pramaleće ı harmonija, kako su na nju Sdledali Vinkelman, Šiler, i Gete, ili su bliže istini Krajcer {Creuzer), Šeli, Burghart, i Niče, koji posmatraju grčku dušu izgriženu od unutarnješ nemira i sukoba. Tilger nastoji da se dokumentuje. Od Omira pa preko Eshila {»čovek nije ništa drugo do senka dimu«}, Sofokla (»dah i Јабапа зепка«), Рапдата {san senke«), Evripida, pa до poslednjih, Grčka vizija života odražava se sva u rezignaciji i u pesimizmu, te od čoveka pravi jednu beznačajnu igračku u rukama Zevsa, Usuda. Sama стека trašedija nosi u svojoj osnovici, kako je poznato, kao Slavni momenat kapric Slučaja ili ukaz Sudbine, koji svakog časa mogu sve da poruše ili ponište, Eto, tu se lice medalje preokreće, i od sjajne i blistave, kako se ukazuje i oseća kroz logšičnu lucidnost plastike ı kroz geometrijsku harmoniju arhitekture i misli, Srčka vizija života postaje mrka, zaoSrće se plaštom pesimizma, fatalizma, i tuge, iza koješa kao da se čini da je bolje nigda se ı neroditi, ili nestati što pre, Istorija čovečanstva, prema tome, u ovoj civilizaciji, ne prikazuje se nipošto kao progres, već kao opadanje: ono što je dobro, bilo je. Tek vratiti se, znači napredovati. ] zato Grčka vizija života, u svoj јој poslednjoj analizi, nije pesimistička u savremenom smislu reči, Za Srčko pojimanje, čovek u stvari nije drugo do bog, bos koji je pao s neba, i koji u sebi nosi uvek živu uspomenu na nebo, na ono vreme kad je i on bio boš, uveren da bi ponovo mogao da postane bog. Zato se sva alttivnost Grka i sastoji u uživanju mere, u osvajanju božanstva. Država је, ха Grka, savršenija ukoliko su u njoj olakšani uslovi nepokretnosti i trajnosti; zato ona mora da bude što manja (grad — poli s}, kao i ceo život, koji treba da teži za tim da postigne večni mir. Grčka duša nije preživela materijalizam aı naturalizam; mije znala ni za Veru, ni za Nadu, koju joj je otkrilo tek Hrišćan-

10