Nova Evropa

da on perijodički prelazi kroz usta stanja, rastavljena bezgraničnim redovnim prelazima«, Ona je posmalirala tok sveta ı stvari kroz oblik postepenog8 vraćanja, verujući da je Jedan i isti život više puta proživljavan u prošlosti, i da on ima bezbrojno mnogo puta da se opetuje, identičan u svim svojim pojedinostima u prošlosti kao i u budućnosti U simvolu ptice Feniks, koja uskrsava iz pepela, izgara i posle se preporadja u sjaju nove mladosti, Tilger vidi izraženu suštinu бтеке misli, od Anaksimandra pa preko Orlejaca do Aristotela: grčki dualizam, grčko bežanje iz prostora u apsolutum, Naprotiv, savremenu dušu prostor opija ı zanosi pokretom, oduševljava je za osvajanjem, dok grčku viziju života ispunjava uverenjem praznine, ponora, nebića, i mnogostrukosti, »Ža modemu je dušu božanstvo stvarno sadržano u volji i u aktivnosti, jer u volji i u aktivnosti postoji bezdranično, dok je za antičku dušu suštastveno: inteligencija, kontemplacija, t. J. determiniranost«, Ta duboka suprotnost izmedju dve vizije života oseća se nesamo u misli već i u životu: grčki atlet voleo je da se odaje svome sportu u zatvorenom stadijumu, dok je savremeni sport Sotovo sav sadržan u Javnim manifestacijama, u avanturi putovanja, eksploracije, alpinizma, ı avijacije, OdiseJ је skitnica malgčrć lui, proklet od bogova, — on luta svetom, uvek u jedinoj želji da se vrati svojoj maloj, siromašnoj Itaci, Ni senke kod Odiseja od kakova Kolumba, Magelana, Nanzena, ili Stemleja, kojima — kako bi Vaserman kazao — »akcija izgriza srce«, Grčka je duša naročito osećala miran horizonat, daleko od oluja i neodredjenih senzacija savremene duše, Svaka velika i origmalna civilizacija, каде даје Тибет, об!tuje se nesamo u misli i u životu, već i u umetnosti, Bde Je јасе i savršenije mego igde izražena njema intimna suština i njema duboka, podsvesna, aspiracija, Za modernu civilizaciju, čija Je vizija života voluntaristička, altivistička i dinamička, glavna umetnost koja ju predstavlja jeste muzika, dok je za drčku civi-

lizaciju ta umetnost bila skulptura, Moderan čovek, koji — za razliku od grčkog čoveka — ne shvata život kroz nepomičnost

i statiku jednog elementa, već u neprestanom pokretu vidi realizaciju svojih raznih duhovnih stanja u muzici, dok je za Grka najuzvišenija lepota ostvarena u nafosti kipa; ovaj stoji, kako lepo Tilger kaže, »u poredjenju sa empiričkim čovečamstvom, kao primarna ideja, model, koji ona uzaludno nastoji da ostvari,., Gola statua odgovara u umetnosti onome čemu je platonska ideja odgovarala u filozofiji; one obe, platonska filozofija i grčka skulptura, niču iz jedne i iste imtujicije sveta i života: harmonija, vedrina, i uravnoteženost, kojima se mi moderni toliko divimo, u grčkoj su plastici postignute tek po cenu posvemašnje6 odreknuća nastajanja, pokreta, promenA, ili onoga što za nas moderne predstavlja sam život, što je za Grke, nasuprot,