Nova Evropa

ova Evropa

Knjiga XXVII, Broj 1. 26. januara, 1934

Организација сељачке државе.

»Ово је тежачка земља« — пишу људи, као да су тек открили Америку. А откада тог — Хоћемо ли лутати по историји2г — Колико смо је изнаказили, могло би се још пронаћи да су нам прадједови као неки средовјечни витезови насе лили ову земљу. Оставимо другима ту славу. Наш је најбољи представник ипак био, и остаће, Матија Губец. Дакле, сељачки народ.

Ту смо истину хтјели сакрити. М вјешто смо је крили гто од Нове Епохе, од првих дана кад оно Југословенство доби своју државну форму. Шака градова постала је Југославијом. Шака градова гутала је напоре милијона грађана. Ту се је кројио нови свијет. Преко ноћи ницале су творнице. Банке су се низале уз банке. Трговачка су друштва разапињала мреже по читавој земљи. Ви стари, троми, и оронули народи Запада, дођите код нас да видите како се успјешно подижу Менчестри, париски булевари и Монпарнаси! Брз и напоран рад; широке и разуздане забаве. »Индустрија је потпуно затајала. Трговина је замрла. Банкарство је уништено .. .«, тако бугари на збору господин у цилиндру. Требаће завести нове методе управе. Фашизам, хитлеризам. О да, требаће завести нове методе управе, и требаће одузети ријеч онима који за једну ноћ прокоцкају на десетке хиљада, и онима који прокоцкаше петнаест година народног живота, и онима који прокоцкаше народни морал.

Јер, када смо ми крикнули: »Линија Београд—ЗагребЉубљана није Југославија, права је Југославија моје Избично, гдје човјек живи још животом препотопног развитка«, тада смо били ућуткани и скоро опсовани. А данас, а сутра, и Београд и Загреб и Љубљана постају наша Избична. И несамо периферија. МИ несамо дворишта и мансарде. И срце и главне фасаде постају морална Избична! И да све не постане једно велико Избично, и да све не постане једна

пространа каљужа, требаће нове и одлучне мјере. Како, и у којем правцу»