Nova Evropa

Ово је сељачка држава. Отуда је требало, и треба, и требаће започети. Регенерација села, сељачког живота, сељачког морала, и сељачке привреде. Од њега и по њему постоји ова земља. Од њега и по њему живе, падају и уздижу се наши градови, а у њима наш обрт, трговина, и индустрија Ниједан интелектуалац, ниједан слободни професијоналац не може ни вегетирати без милости и дарежљивости села. А том смо селу посветили најмање скрби. Јесте: за вријеме избора љубили смо се у задимљеним и испљуваним крчмама са »болесним израслинама« села, а лажни су пророци урлали: »Љубим твој опанак, сељаче«. И то је била »сељачка политика«. Ми не љубимо твој опанак, сељаче. Ми се не братимимо с тобом у испљуваним крчмама. То нам је одвратно. Ми љу: бимо овај народ у овој земљи; и љубимо га гдјегод се он налазио. Туђа нам је земља без народа, туђа држава без народа. Тражећи у свему народ, видимо и знамо, да је овај наш страшно запуштен, да је већим дијелом спор и лијен, да су га дијелом биртије и разузданост растровали. Ми осјећамо његову заплашену себичност. Знамо, да му је непозната социјалност и дарежљивост. Увјерени смо и у то, да више добра може учинити један увиђаван жандар него стотина црквених проповједи. Сигурни смо да никакав закон о сељачком раздужењу, ни о подјели беглучке земље, не може спасти сељака од економског пропадања, а градове од страшних трзавица, као што знамо да је порески шараф у својој довитљивости ударио и о задње рањаво мјесто. Али што након света тогаг —: остаје сељачки народ, који се храни упаљеном кукурузовином моченом у соли, и који сваке зиме напрти жени нов прираштај. Да их Господ тољагом смиче, не може их доста потаманити. И из ове друге истине стварамо своју науку о вриједности сељачког народа: без икаквих прохтјева, задовољан с најмањим, отпоран као љуто стијење, а плодан као зечеви.

Одстранимо све оно што не ваља, или што води к злу. Сачувајмо све оно што је добро, и уведимо све оно што ће стечена добра ушчувати и размножити. Да се разумијемо: треба нам у овоме послу пријесвега идеализма, фанатизма, и религије. Треба нам аскета и аскетизма. Ниједан покрет на боље и за боље не може се извести без тих врлина. »Сељачка земља« мора постати наше светиште; љубав и занос за ту земљу наш фанатизам; уређено, напредно и богато село, и исто тако земља и држава, наш идеал; а све скупа, наша религија. Ко се може том религијом занијети, постаће њезин вјерник. Ко се може тој религији посветити, постаће њезин свећеник. Стотине и хиљаде већ живе несвјесно у овој религији. Они је у себи носе и сњом

2

љетне