Nova Evropa

Knjiga XXVII. Broj 3. 26. marta, 1934

Идеје и људи. О бесмртности душе, о снобизму, и о Јеврејском Питању. -

Ма с којег гледишта посматрали ствари и догађаје, сви се слажемо у том, да су се у ово наше доба као ретко када људи удаљили од идеја и идеала, тојест да више него можда икад за последњих столећа живе и воде бригу само о руху и круху, и да се такоме стању још увек не може догледати краја. Утолико пре нам се чини пожељним и потребним, да бар неко окрене своје лице од ове наше свакидашњице, да се врати на узроке и праузроке ствари, па да и друге повуче за собом, на размишљање о нечем што није везано — бар не непосредно — за данашњу кризу, али што, кад се дубље зарони у ствар, може донекле да помогне протумачити извесне појаве до којих је дошло, па можда и да помогне наслутити, како да се ближој или даљој будућности преброди или савлада ово данашње стање у свету, које поуздано није —- нећемо рећи нормално (јер живот не познаје норама и »регула«), али рецимо — онако како највише одговара човечанској природи кад је сталожена и прибрана. »Нова Европа« која, бар на овом уводном месту, настоји да се дигне изнад дневних струја и часовитих расположења, па да говори мирно и без страсти, нека ми допусти да пред њене читаоце изнесем неке своје »несавремене« савремене мисли, о стварима које су додуше свакоме на домаку, али о којима се данас или сувише жучно расправља или уопште не расправља. Говорићу о бесмртности душе и о вери, о снобизму и о жени, о »јеврејском питању« и о томе како би га требало решити, а све то у вези једно с другим.

Вера, да са смрћу не престаје све, стара је колико и човечанство. То се веровање налазило већ код прачовека, иако још у грубој и примитивној форми, као што постоји и данас код још дивљих народа. Овај факат довољан је доказ, да у нама има нешто што не пролази, нешто бесмртно. Звао то

арника