Nova Evropa

замислио, јер свак зна добро да се царска не пориче; а непокорити се наредби значило би устанути противу Бечкога Ћесара. Цар иште нешто без чега се не може замислити живот кривошијских горштака: иште оружје; а осим тога још и нешто горе: тражи момке да иду у »солдате«, да иду по бијелом свијету, да буду ћесарови измећари. Боље животе жртвовати него доживети ту срамоту, јер ће их деца и далеко потомство проклињати: проклињаће их и кости старих јунака расуте чак тамо до Лознице и Зворника, у свима бојевима против азијског освајача. Па и Ћесару су помагали његове границе од некрсти бранити, а данас да им одузме оружје! — »Не, нећемо живи никада«, — то је била беспоговорна одлука на првом и на свим осталим састанцима у Кривошијама. Ипак, у договору с Ришњанима и осталим 6окељским општинама, послали су своје људе на скупштину у Котор. Слично се догађало и на скупштинама у Грбљу, крај свег настојања посланика Љубише. Становници Ерцегновске Општине исто тако одлучно одрекоше предају оружја и момака. После оваквих одлука на народним скупштинама, кнежеви и народни прваци састаше се у Котор, и замолише капетана Франца да барем привремено обустави попис младића, а истодобно му предадоше писмене услове, састављене у форми молбе, од већине која је била умеренија и противна оружаном отпору. Пошто су из Боке стизале све неповољније вести о расположењу у народу, Вагнер оде у Беч да тражи упутства и евентуално одлагање рекрутације; али му тамо

ставише до знања, да у војном закону нема изузетака за

Боку Которску, па се исти мора и у Боки као и свима другим крајевима државе стриктно спровести. Да би се какогод умирило побуњени народ, на молбу капетана Франца, дође у Боку Дубровчанин, потпуковних Лујо Бизаро, који је од раније био добро познат Бокељима, и након преговора са народом и првацима, обећавајући да ће се народне слободе ипак поштовати, побуна поче да се стишава у свим општинама осим у рисанској и грбаљској, па капетан Франц јави Вагнеру да се може отпочети са рекрутацијом. Ослањајући се на овај извештај, далматинско намесништво (наредбом од 93. августа) одреди рекрутацију. На молбу капетана Франца, почетком октобра, дође Вагнер у Боку, где га у Херцегновом дочека херцегновски начелник и посланик у Далматинском Сабору Ђорђе Војиновић, који му изложи стање у народу и замоли да се регрутација привремено одложи. Из Ерцегновог, на броду »Хофер«, Вагнер се упути за Будву, где га је чекао искупљени народ, да му изложи своје захтеве и жеље; али ту, у Будви, Вагнер и не изађе из брода да говори с народом, него преко једног поручника са палубе брода поручи народу да се закон мора поштовати. Међутим, у међувреме-

108