Nova Evropa

ну, био је образован устанички одбор, који је издао проглас и растурио га по Боки и Јужној Далмацији, у којем се народ позива да устане у одбрану своје слободе. У Кривошијама је одржана (у Звечави) велика народна скупштина (25. септембра 1869), на којој је дефинитивно одлучено да се ратује с Аустријом. 26. септембра вођени су последњи преговори у Рисну између побуњеника и аустријских власти, и на овом састанку уговорено је, да — осим постојеће посаде у тврђавици Драгаљу, која је бројала на шездесет људи, — у Кривошије не сме доћи више војске, изузев патрола од највише пет људи. Међутим је одмах сутрадан из Рисна кренула једна чета војника, са поручником Ладиславом Ринеком на челу; но тек што је ова чета изашла из Леденица, зауставе је усташе и позову да се сви, осим пет људи, врате натраг. Официр са војницима се тобоже врати, али враћајући се закрене за цркву Св. Петке у Леденицама, па иза цркве и дворишта војници оборе ватру на усташе. Тада запуцају и усташе и примакоше се војницима, који почеше да беже, гоњени од усташа до цркве Св. Николе на брду изнад Рисна, где поново заузеше положаје иза цркве и стења, али их ту опколе усташе, побију, и ране неколико војника, међу којима и официра Ринека. У овом окршају погину и први усташа, Лазар А. Суботић, па његов брат, када виде брата мртва, прискочи и посече рањенога официра. Остале војнике усташе заробише и разоружаше, па их вратише у Рисан. Одмах после овог првог окршаја, у Боку дође намесник Вагнер и отпоче припремање за »штрафекспедицију« на Кривошије. На почетку војних операција у Боки је било на 12.000 војске, а током операција овај број је умножен на 22.000. Осим тога, било је много артиљерије и пијонирских чета. У Бококоторском Заливу стајале су усидрене и спремне за паљбу ратне лађе »Река«, »Керка«, »Таурус«, »Санта Луција«, и »Штрајтер«. Бродови Аустроугарског Лојда стално су превозили војску, топове, и муницију. Тако је почела борба.

19. октобра 1869, почео је први поход на Кривошије. Војска у Рисну подељена је на две колоне и главни део војске — под заповедништвом генералмајора Дормуса вадирао је уз Гребен према Црквицама, а други, мањи део __ Под командом пуковника Фишера —, кренуо је на Леденице. Првог дана, војска Дормуса стиже тек пред вече на Кнежлаз и ту преноћи под ведрим небом, а одатле сутрадан, у сталном пушкарању с устаницима, шибана ветром и снегом стигне увече на Црквице. Како су војници били јако изморени од неспавања, покисли и прозебли, а стално узнемиривани од усташа, Дормус се с целом војском врати у Рисан. Фишерова експедиција на Леденице није ништа боље прошла, јер — када је доспео на Леденице — захваљујући бом-

109