Nova Evropa

лаче дуж Доброте, као што и лијепе добротске цркве: Св. Матије, Св. Стасија, и Св. Петра, пуне мрамора, красних слика и златних и сребрних украса.

Али нека нико не мисли, да се је то богатство лако стицало бродарењем; напротив, тешком муком и напорним радом долазило се до зараде. Кад није било повољног вјетра, да брод с помоћу једара иде напријед, морали су морнари тјелесним напорима веслања кретати га напријед. Осим тога, велика је била несигурност у путовању; живот поморца био је вазда на коцки. Као што су у многим, неуређеним државама путнике дочекивали разбојници на друмовима, у тијесним горским кланцима и засједама, да их опљачкају до коже, тако су прије наше бродове на једра дочекивали разбојници на мору на својим бродовима и лађама (баркама), такозвани »гусари«, који су на бродове наваљивали из засједе. Зато је у пређашње вријеме и сваки добротски трговачки брод био оборужан пушкама и топовима, да се може у потреби бранити од гусара; а морнари бијаху вазда спремни да дочекају и јуначки да одбију навалу гусара. За наше поморце опасни су били гусари турски и грчки, а на Средоземном Мору најопаснији су били Алжирски Гусари, који су се залијетали и у наш Јадран; од ових гусара ослободили су мора Французи, кад су (1830) заузели Алжир.

У очајним борбама са гусарима многи су се стари Доброћани својом одважношћу и својим јунаштвом прославили, како нам то потврђују многе исправе, слике, које се чувају у Опћинском Дому у Доброти, па народне пјесме и народна предаја. Наши стари поморци знали су много причати о тим тешким гусарским временима; многи су од њих и заглавили, изгубивши живот и бродове. Мало је који био тако срећан, да није био барем једанпут опљачкан од гусара; штогод би на броду нашли гусари, све би, ма све, однијели. У случају кад би мало нашли, тада би конопима немилосрдно ишибали капетана и морнаре, приговарајући им: »Срамите се, тако сиромашни путовати по мору!« Али кад би плијен био добар, тада би похвалили капетана, и препоручили би му да у будуће буде још боље снабдјевен. Кад би се капетан брода и морнари оружјем опрли гусарима и од њих били свладани, гусари би већину поубијали одмах, а јаче и млађе људе узели би као таоце и ови би им морали помагати пљачкати друге бродове; овим заробљеницима, несретницима, био је свеђ одређен најтежи и најопаснији посао, — били су први изложени ватри, и они би се први морали попети на брод који се имало опљачкати.

Доброта је спадала под јурисдикцију Котора све до године 1704, које је године Млетачка Република, да награди

135