Nova Evropa

никад. Опћина Добротска дијели судбину осталих опћина Боке Которске, којој је сада најхитнија потреба изградња Јадранске Жељезнице Београд— Котор, која је била још уназад десетак година законом осигурана (и новац за њезину изградњу обезбијеђен Блеровим Зајмом); али они који одлучују, нажалост, не извршише слово закона, и Доброта са Боком чека — и још ће, изгледа, дуго чекати — на своју жељезничку везу са Београдом.

У Доброти има два жупска уреда, двије основне школе, и сједиште је Которске Поморске Трговачке Академије.

Доброта, је, услијед свог чистог приморског зрака и красног положаја, изложеног сунцу, угодно боравиште за свакога, а особито прикладно љетовалиште за вријеме купања. У њој су љетовали у прошломе вијеку у више наврата владари сусједне Црне Горе: књаз-митрополит Петар 1 Петровић Његош, књаз-митрополит Петар Ш Петровић Његош, и књаз-господар Никола 1 Петровић Његош. У Доброти има много лијепих кућа и новосаграђених вила, а мал не свака кућа у Доброти има свој перивој и своје врте. Какво је пак у њој поднебље, најбоље се разабире отуда, што под ведрим небом расту и цвјетају лимунови, наранче и паоме, те што има разног цвијећа у свако доба године.

А. Милошевић.

II

Cijelu istočnu stranu kotorskog bazena, kako vidjesmo, u dužini od više nedo sedam kilometara, zaprema Dobrota. Kad parobrod s tjesnaca Verige skrene u nutarnji zaliv, ova strana putniku najprije pada u oči: tu su najširi vidici i najmanje se ima osjećaj stješnjenosti, pa će to i biti razlosom da je već u vrijeme kad su u Boki cvale grčke i rimske naseobine, sudeći po nekim iskopinama, Dobrota bila kao neko ljetovalište, Ali se to gubi u dalekoj davnini, i o tom može tek uzgred da bude riječ, dok ono što je Dobrota stvarno privrijedila općem značenju Boke ima da se prenese u mnogo kasnija vremena i na drugo područje, Pomorstvo je u bokeljskoj prošlosti činilac od presudnog značenja. Ono je izgradjivalo povjesnu i kulturnu Најобпопији ВокКе, јако da je prenosilo svoje težište s једпов bokeljskog mjesta na drugo, tražeći uvijek svježe snage za sve veće uspone i za sve ljepše podvige. Svako od ovih mjesta, u dugoj bokeljskoj istoriji, ima svoje vrijeme, u kojemu je njeMova uloga odlučna i istaknuta. Takvo. jedno vrijeme za Dobrotu je od polovice Osamnaestog Vijeka {ili tačnije od godine 1747) pa do prvih godina prošlog stoljeća, kad su nove prilike iz temelja poremetile političku situaciju па Jadranu i upropastile jedro.

138