Nova Evropa

Пад Млетачке Републике, а особито наполеонски ратови и трзавице у Европи почетком Х]ТХ вијека, бијаху узроком да Прчањ, као и остала Бока, поче да пропада у економском погледу; а осјетљиво је то његово пропадање поспијешено тежњом Аустрије, да у Трсту концентрише поморски и трговачки живот државе. Али и поред тога, половицом Х1Х вијека, Прчањ је био толико успио сопственом иницијативом, да је (између 1850—1880) располагао новом трговачком флотом од двадесет великих прекооцеанских бродова на једро; тада је поновно оживјела трговина, те се почела развијати и индустрија. У мјесту су постојале три предионице свиле и творница воштаних свијећа. Али, жалибоже, истовремено се почео распршавати домаћи капитал тим што су се најаче прчањске трговачке куће преселиле у разна трговачка центра по Италији и по Балкану (Ми и, Мегопа, SbuХеба, Гатхамп, Нопо, Луковић; Венеција, Браила, Трст, Бари). Може се смјело рећи, да је жива трговина, нарочито сухим месом (каштрадином), сухом рибом (шкоранцама), вуном, кожама, сухим воћем (смоквама), која се развила између Црне Горе и Млетака, била вођена у најзнатнијој мјери посредством прчањских великотрговаца. Превласт бродова на пару и велики државни намети утукли су и овај задњи напор мјештана. Напокон је Свјетски Рат исцрпио и посљедње привредне снаге Прчања и Боке. То је дало повода |угословенском родољубивом пјеснику Рикарду Каталинићу-Јеретову, да спјева ову пјесму (1926):

ПРЧАЊУ.

Прчању, Прчању, галебово крило, На одмору тамо испод китна брда, Пред тобом је стијена и сура и тврда, Још и камен голи и тиморно било; И Доброта прича љепоте и миља, Преко мора теби братски поздрав шиља. Гдје су твоји древни, славни капетани, И галије моћне и хитре и лаке7 Тко ли однје твоје поморске јунаке 7 Гдје су твоји сјајни и госпарски дани2... Палаче су пусте, помало се руше Баш у наше нове и слободне даве,

5 Само Црква стоји, запис твоје душе, И Господа моли да ти сунце гране!..,

Прчањ је ипак сретан у постигнутој слободи, и чврсто

вјерује да ће му наша народна држава помоћи у стварању нових услова живота.

145