Nova Evropa

оживљује простор који у души оставља дојам величајног Дома Господњег. — У средини презбитерија диже се главни олтар, пренесен из старе жупске цркве (1910). Израђен је у Млецима (1744), по свој прилици у радионици умјетника Ивана Марије Морлајтера. Сав је од скупоцјеног разнобојног мрамора. Занимљив је ради свог оригиналног облика са великом мраморном круном на врху. На олтару се штује икона Мајке Божје, израђена италобизантијском маниром ХУМ вијека; ова слика има знатну умјетничку вриједност, јер је једна од најљепших икона своје врсте у Боки, а и историјску, јер се око ње окреће цијела повијест Прчања. Карактеристична је одлика ове Цркве, што се на стара умјетничка дјела надовезују радови модерне умјетности, и то дјела наших народних сликара и кипара. Мило Милуновић је (1923) на зидовима крстионице насликао двије лијепе фреске, »Крштење Исусово у Јордану« и »Св. Себастијана«, а касније (1932) и красну слику »Св. Трипуна« уљеним бојама. Исти је умјетник (1930) израдио, на једном побочном олтару, фреску која посве новим мотивом представља бл. Озану Которску; а онда је (1932) насликао у Паризу на платну, за други побочни олтар, и дивну слику Св. Обитељи. У једној ниши према крстионици налази се лијепа група од камена, »Пиета«, израђена (1927) од нашег вајара Сретена Стојановића. Значајно је, да су оба умјетника православни Срби, који су Цркви поклонили своје радове. Лијеп примјер братске љубави и велики прилог за вјерску сношљивост. Ове године је и кипар Тома Росандић поклонио Цркви барељеф у гипсу, који представља »Полагање Криста у гроб«, — модел за олтар Петриновићева Маузолеја у Супетру на Брачу, за који ће бити израђен посебни олтар према нацрту самог Росандића. Прчањска Црква има радова од руке славног Пераштанина Трипа Кокоље, Целестина Медовића, и мјештана сликара Дон Миха Флорина (ХЈХ в. и Иде Верона (ХХ в.). У сакристији је прави музеј разних старинских сребрних и златних накита и скупоцјених, златом, сребром, и свилом протканих одежда ХУП и ХУШ вијека. Ту се чува и сребрна цизелирана посудица која је припадала славном енглеском пјеснику лорду Бајрону, те већ споменута почасна застава кап. Ива Висина.

Године 1932—1933, уређена је у просторији над сакристијом лијепа збирка слика старих талијанских школа, за коју су скоро све слике сакупљене по прчањским домовима. Споменућу само неколико: Giov, Battista Pittomni (1687—1767) : »Три краља«; Ваззапо (Етапсезсор): »Поклонство пастира«; Млетачка школа с краја ХУШ вијека: »Портрет Дра. Антона Луковића«, чувеног познаваоца канонског права, бискупа у Новиграду у Истри (1784—1794); Трипо Ко-

147