Nova Evropa

коља (1661—1713): »Св. Обитељ«, једина слика овога сликара на платну, која носи његов аутентични потпис; Целестин Медовић; »Св. Јероним«, »Исус у Гетсеманском врту«. У овој збирци има и неколико занимљивих домаћих и итало-бизантијских икона.

У по брда над мјестом стоји стара жупска црква, која се спомиње још године 1399. Два пута је повећавана, и то 1672 и 1740. С њом је повезана историја Прчања од пет вјекова. — Црква Св. Николе, са самостаном, подигнута је године 1735; има ренесансну фасаду са красном звијездом. У фрањевачком Самостану постоји стара библијотека са ријетким издањима књига и са неколико рукописа, међу којима треба истакнути Гундулићева »Османа«, препис из друге половице ХУШ вијека (досада неиспитан), у књигу у којој је руком написан »Оченаш« на 166 језика. У овом самостану се још налази »Славјанска Читаоница«, једна од најстаријих у Далмацији (основана око 1860). У манастирском дворишту одржана је 1848 скупштина бокељских првака, у којој је било закључено — први пут у Далмацији сједињење ове покрајине са Хрватском и Славонијом. Шржва св мвана спомиње CC још године 1221. — У Прчању се налазе и рушевине старинске Цркве Св. Томе, о којој предање каже да је била саграђена на остацима не“ ког римског или илирског храма. Назад 50 година, у близини те цркве нашли су се уломци једног саркофага и нешто римских новаца; а године 1931 откопан је мраморни римски жртвеник, који је сада узидан у потпорном зиду иза жупске цркве. — Занимљива је тајанствена зграда »Три сестре подигнута у стилу венецијанске готике у ХМ или ХУ вијеку; грбови који се виде на прозорима припадају которској властеоској породици Бућа (Висћаа).

Прчањ је већ давно словио као љечилишно „мјесто, ради свог романтичног положаја, морског и горског ваздуха, зелених башћа, и здраве воде. Био је омиљено љетовалиште црногорских кнезова. У њему је боравио Његош, и ту је написао своју чувену посљедњу вољу и неколико бесмртних стихова. У Прчању је живио и пјевао пјесник слоге Срба и Хрвата, Јован Сундечић. У задње доба, ово питомо мјесто постало је предметом пажње оних који траже одмора у тишини и у богатству природе, и оних који раде на унапређењу туризма на обалама нашег сињег мора: »Друштво женских љекара« у Београду има у Прчању своје »одмориште«; »Јеврејско женско друштво« у Београду уредило је свој дом »Кармел« за опоравак слабуњаве дјеце; »Југословенско новинарско удружење« било је за двије године одабрало Прчањ за сједиште свог »Новинарског санаторија«. Још постоји у Прчању »Руски инвалидски дом кнеза Павла«, те »Чешки

148