Nova Evropa

III

Поморски положај Боке Которске је изванредан. Конфигурација тла и распоред унутрашњих залива створени су идеално, тако да је Бока једна од најбољих поморских лука на свету. Бродови највеће тонаже и најдубљег газа могу слободно пловити до најкрајње тачке Которског Залива; а у време страшних зимских олуја, кад је море на Јадрану најопасније, Которски Залив пружа сигурно склониште и одмор. Ако узмемо у обзир готово централан положај Боке Которске у Средоземном Мору, и брзе везе са свим лукама у Леванту и Поненту, а осим тога и релативну оскудност аграрних производа Боке, онда је јасно да су Бокељи природно упућени на море. Они су и изабрали море, несамо као њиву плодног рада и извор благостања, већ истодобно и као поље части и херојства на којем се никад нису компромитовали. Мако је морнарски хлеб са девет кора, он им је увек био најслађи, јер пловећи у непознате земље, и проводећи свој живот често у најогорченијој борби са стихијама и пиратима, они су баш у том животу налазили оно душевно задовољство које могу схватити само људи који су за море створени и којима је морска пучина најчвршће тле и најмилији гроб. Изгледа као да је те горштаке испод ловћенског крша фасцинирало море, и они су му се одали свом душом и свим телом. Отуда су и најлепше странице историје Боке исписане на морској пучини. Од најстаријих времена Бокељи су били поморци. За време Илира и њихове краљице Теуте, рисански гусари били су страх и трепет за римске галије. У току векова, они су — у служби разних господара — били најбољи поморци, и то несамо у навигацији и преношењу поште, робе, и путника, већ и у сталној борби са Сараценима, пиратима и сваком олоши која је несметано крстарила по Средоземном Мору.

Бокељи су увек били искрени родољуби. Они су своју народну династију Немањића волели и помагали, па отуда и нарочита љубав Немањића за Боку и Бокеље. Стеван Немања утврђује Котор и бира Боку за своју летну резиденцију; а ову су традицију наставили Црнојевићи, ПетровићиЊегоши, и напослетку Карађорђевићи. Свети Сава оснива по Боки своје задужбине-манастире; а Душан Силни бира Бокеље за своје најинтимније сараднике, министре, и посланике. Косовска погибија отргнула је Боку од своје народне династије и бацила је у службу туђим господарима, који су искоришћавали поморске врлине њених синова и истодобно довели је до просјачког штапа. Грбаљски и Кривошијски Устанак јасно сведоче о томе како су се Бокељи осећали под Хапсбурговцима и њеним генералима. Али о томе више на другим странама ове књиге.

165