Nova Evropa

Међутим, као што смо већ рекли, Бока је написала најлепше странице своје историје у поморству; љубав према мору и урођено јунаштво Бокеља играло је у томе пресудну улогу. Али било би неправедно кад би се потценила улога поморских школа по Боки, које су у многоме допринеле слави и имену бокељских помораца. Најстарија школа, уПерасту, имала је велику репутацију ради стручне спреме својих наставника, особито у наутици, астрономији, и математици. Позната је чињеница, кад се Петар Велики обратио Млетачкој Републици ради стручне наобразбе својих будућих помораца, да му је ова препоручила поморску школу у Перасту као најбољу; истодобно, Република му је саветовала да упути своје питомце у Боку Которску. Следећи овом савету, Петар Велики упути 16 најотреситијих племића (међу њима браћу Галицине, Иглакове, и друге) у Пераст, где су и завршили своју теоријску и практичну наобразбу код чувеног поморца и математичара Марка Мартиновића. У Перасту се и данас чува слика, на којој је приказан Мартиновић у кругу својих ђака-бољара. То је бесумње најважнији споменик из историје руског и југословенског поморства. Пераст је дао Петру Великом првог руског адмирала Матију Змајевића, који је организовао цареву флоту на Балтику и у три наврата потукао Швеђане до ногу.

Осим поморске школе у Перасту биле су још и друге: У Доброти, у Прчању, у Котору, и у Херцегновом. Важно је напоменути, да су ове школе васпитавале несамо у стручним поморским предметима него и у хуманитарним наукама, јер се особито пазило на културно усавршавање наших помораца. Благодарећи овим школама, Бокељи нису били само изванредни морнари, већ права господа поморци, који су ради своје културне наобразбе и углађених манира стицали особите симпатије странаца. У доба једрењака и гусарења, поморци су морали бити несамо изврсни морнари него и вОјници; ту је и био први делокруг школе. Доцније, кад је гусарења нестало, школе су, уз стручне поморске предмете, посветиле нарочиту пажњу духовној наобразби. Карактеристично је, да су ове наше школе биле приватне установе, јер Млетачка Република није ни једну школу подигла, нити јој је било до тога да наше поморце изобрази.

Напослетку, кад су једра потиснута од парне машине и кад је вијак почео успешно пркосити ветру и таласима, осе тила се још већа потреба за поморским школама. Ценећи изванредне способности бокељских помораца, и пок. Аустрија подигла је званичну Наутичку Школу (1850) с тим да талијански буде наставни језик; тек после дуге и упорне борбе, талијански језик уступио је своје место народном језику. Репутација ове школе била је високо цењена у свим помор-

166