Nova Evropa

„Terzijarija“, тајна систематског обогаћивања бокељских помораца.

Бокељски трговци држали су се, као и млетачки, начела слободне трговине. Само што ово начело несамо да није било у сукобу са захтјевима трговачке солидарности, него ју је учвршћивало, будући да се ју у праксу проводило управ зато да се онемогуће насиља гусара уопће, а Турака у арбанашкоме приморју понапосе. Ови су ометали слободу трговине, па Бокељи солидарно бранише своје пробитке, да им трговина и поморство не пропадне. Зато Пераштани углавише године 1636 чак и обрамбени савез на барскоме жалу са Паштровићима, Будвом, и опћином Св. Миховила (Кртоли); зато је и Млетачка Република, снагом свог аукторитета, заштићавала ту слободу. Тако, кад се након Кандијскога Рата стао да развија на драчкој скели слободан промет, свако беше прегао да од турских заповједника испослује предност за укрцавање. Али, на молбу арбанашких трговаца, забрани Република (1674) својим поданицима да се утјечу турским заповједницима: трговина нека буде слободна. Такво схваћање- трговачке слободе није било у складу с апсолутном економском слободом, каква долази до изражаја у овим странама у другој половици 18. вијека, кад се трговци појединих бокељских мјеста (Доброћани и Пераштани) између себе побијају и једни друге потискују, особито у арбанашкоме приморју, гдје је увијек жива била трговина житом и вуном. Иначе се трговци често удружују У »кумпаније« (»сопрабтја«), особито за прекоморску трговину.

Најачи израз трговачке солидарности међу бокељским поморцима био је такозвани »трећински зајам« или »зајам на трећину«, или — како се обично звао у нашем помор ском свијету — »гекдама«. Долази у обзир и назив » Тегдама, д за тесћао таг то«, бива, »Зајам на трећи дио или на поморски ризик«. Странке су се при оваквим позајмицама на трећину добити обвезивале писмено (»вем о 4: Теглама, 0 зла пвећло таг шпо«). Интересенти су од вјеровника добивали новац »п вон ши«, бива, сваки је јамчио за цијелу своту. У чему се је састојао овај зајам, показаће слиједећи примјери. Ловро Вицков Коловић из Пераста примио је (1655) од Луке Трипова Мазаровића 125 дуката за путовање у Далмацију, да тај новац инвестира у добро вино на својој фрегати за Млетке. Своту што ју утјера уложиће Ловро на повратку у другу трговину, па кад се врати у Боку, повратиће Мазаровићу новац и дио добитка;

174