Nova Evropa

али, Мазаровић преузимље на себе и ризик. — Патрун Илија Лукин из Прчања прима од Трипа Пасквалија (Равачац) (из Котора) 300 дуката на терцијарију, »по обичају овога града«, бива, Котора (јер је исправа датирана у Котору 27. просинца 1655), да их »за ово своје садашње путовање« уложи у што му се свиди на својој фрегати под патруном Трипом Гамбаром, и с њоме отплови пут Далмације, Истре, Фриула, и Млетака, да их у цијелости уложи у трговину, а не инако. Затим ће доћи равно у Боку, да даде тачан рачун о својој доброј управи, бива, да најприје отплати капитал, па корист или добит, што му је Бог даде, подијели натроје, тојест, да један дио с капиталом преда вјеровнику, и то без обична трошка, а ризик с добром срећом преузимље вјеровник, и то само за случај пожара, потопа, и гусара, бива, да брод настрада од гусара, чега нек их Бог очува. Новац се на терцијарију узајмљивао обично за два путовања. Зајам се наиме послије првога путовања обнављао под истим условима. Али се сусрећу и случајеви за једно путовање. Паче се десило, да дужник након првог путовања и не би одржао обвезу, а вјеровник успркос тога још једном преузимље ризик. Врло значајно за схваћање солидарности у наших помораца.

Изакако је унајмилац продао свој први терет вани, могао је утоварити други, да се не враћа празан у Боку, и тек пошто би овај терет искрцао, односно продао, исплатио би капитал и добит (сатб1о) вјеровнику (ефђоггапфе) или његову замјенику. Паче (1711) пристаје Матија Грубац из Пераста потрећи пут на ризик са групом патруна (власника брода) Ника Мариновића, а пловиће Прчањани. Овакво је преузимање ризика по трећи пут врло изузетно.

Терцијарију, која се одржава и кроз задњи вијек млетачкога господства, сматрају Пераштани за свој обичај, али и Которани исто тако, па се према томе има да узме за опћу праксу овдјешњих помораца. Висковић тврди (Егапс, с, У:5covich, »Storia di Ретазћо«, Ттлезје 1898), да се овакав зајам У трговини означивао као »трећински зајам по перашком обичају (ртего а terziaria ad uso ретавпој«. Ова тврдња има смисла уколико су активни и солидни перашки трговци били врло добро познати и у Млецима и у Леванту. А није искључено да се с овом праксом у овим странама најприје почело међу перашким поморцима, у којих је узајамност била врло развијена у многим облицима, па ју усвојише и остали Бокељи. Паче Јосип Павла Луковића позајмљује чак од Омера хоме Сабиочића из Новога на терцијарију 458 дуката (1680) »по обичају и навади града Котора«. Терцијаријом се служе и најугледнији наши поморци. Тако је Ма-

175