Nova Evropa

милијона Кб хљебних жита годишње. Поправке у ратарској производњи свеле би се углавном нато, да се поучи сељака, да ратарске културе сије само на ратарским тлима, да би избјегао сувише мали природ по јединици површине тамо гдје ове културе не одговарају. Додуше, сељачка пољопривредна производња је у цијелој земљи пошла унатраг, будући да сељак не продаје своје продукте, па нема новаца да купи што му је потребно, услијед чега настоји да сам произведе оно што му треба за исхрану, без обзира да ли тле и клима одговарају или не. Унеколико се то и у Боки запажа, и зато треба опрезности кад се сељака наговара на другачију производњу. Бокељски сељак треба много поуке: он нема ни алата, ни справа, ни стројева, како то тражи модерна пољопривреда; основна му је справа плуг, а тај је у Боки најпримитивнији. Ступањ пољопривреде у једном крају тачно одговара употреби добрих стројева, а добрих стројева, модерних стројева, у Боки нема; а без алата нема заната.

Повртларство би у Боки имало великог успјеха, те би уз воћарство представљало једну од најрентабилнијих грана пољске привреде, кад би се поставило на рацијоналну. основу. Баштенске културе обухватају површину од 976 ћа; а површина под вртним културама посијана је овако:

Површина Укупан при- Принос по

(у ha): нос (у штете); 1 ha (y mtc): грашак 185 1,066 8.99 лећа (сочиво) ; 10,5 63 6.боб ; 97, — 1.064 12.грах ; 52. — 520 10кромпир 1. 3915 19.013 48.74 мрква ; 9,6 1.778 186.25 купус : 142,5 4.987 35.црни и бијели лук: 46,5 1162 24.99 патлиџан ; 41,— 6.150 150.диње и лубенице ; 76,5 26.785 350.—

Које културе одлично одговарају приликама Боке и дају одличне приносе, уочићемо још боље ако их упоредимо са просјечним приносом по једном ћа за цијелу земљу:

Просјечни принос по 1 хектару

у Боки: у Југославији; 1932: 1923—32 : 1932; грашак : 8.99 8.15 10.32 лећа : 6.— 6.60 8.28 боб : 12.— 9.06 11.09 rpax 10.— 8.70 | 10,68

179