Nova Evropa

игара. Његово књижевно дело је свакако доказом огромне радне снаге и стваралачкога полета великих размера. Други велики космополит чешке књижевности, Јулије Зејер (1841—1901), по оцу порекла француског, по мајци јеврејског, носио је у себи, у крви и души, велику културну дилему: Исток — Запад, али је није решавао конфликтом него свеобухватном љубављу за феномен светске културе. Радозналост да упозна човечанство у свој раскоши његова шаренила терала га је у свет, али се увек тужан враћао у отаџбину с осећајем да светом не влада љубав, и тражио утехе у верском мистицизму, размишљао о неком бољем свету виших вредности. Зејерово дело представља у Чешкој, после Махе, највиши и најлепши цвет уметничке романтике. У епским песмама обрађивао је мотиве из далеке прошлости, домаће и стране, јер се ту његова машта могла слободније да креће. Високи уметнички квалитети Зејерове епике осећају се иу његовим романима («Андреј Чернишев«, у коме је изнесен живот на двору Катарине Велике, а нарочито у аутобиографском роману »Јан Марија Плојхар«). Зејер је један од првих чешких писаца који су продрли у свет; и на српскохрватски језик преведено је неколико његових романа и приповедака.

Словачки Сватоплук Чех и Врхлицки у једној личности, Павел Орсаг Хвјездослав (1849—1921), представља непосредну везу с чешком књижевношћу. Његов таленат сазрева у најтеже доба по словачки народ, када је — после Аустроугарске Нагодбе (1867) — потпуно препуштен мађаризацији, када је забрањена Матица Словачка (1875), када у Мађарској »Словак није био човек«, а сам гроф Тиса дао своју фамозну изјаву да — Словака уопште нема. Ипак, упр кос тешком притиску, Словаци у књижевности дају све више и више, па чак објављају (1881) и »Словенске похлади«, свој до данас највећи књижевни лист. Хвјездослав је епски, лирски, и драмски песник, преводилац и творац модерног песничког језика у словачкој књижевности. Настављајући народну романтику Сладковића, Хвјездослав идеализује свој народ и верује у мисију Словенства. Његова лирика, у основи рефлексивна, има свежине и замаха; његова епска дела (међу којима се истиче »Шумарева жена«) показују богатство маште и инвенције и снагу у описима природе.

(Осамдесетих Година јавља се у политици, науци, н у књижевној критици реализам, — строго научна ревизија свега онога што је створио и у наслеђе оставио романтизам. Млади научници, међу којима се нарочито истиче Ре а сарик, подвргавају критици цео чешки јавни живот, јер хоће да га обогате новим модерним схватањем, да га поставе на базу реалности и истине. Зато устају против т. зв. »руко“ писа«, романтичарских фалзификата старочешке народне

218