Nova Evropa

kao osnov зуоб 1зроуедапја штпефпози; пјебоу! Кота! (»Киvica« i »Pesnica«) mače prve svesne pokušaje da se stvori češki ibzenizam, Inače, realistička drama je prošla, na sličan način kao i poezija, kroz perijod impresijonizma, Najznačajniji predstavnici impresijonističke drame jesu Jirži Mahem, u kome se spaja elememtarni i nesputani realizam sa kaotičnom simvolikom i tmurnom baladičnošću {>Janošin«), i Franja Šram ek, čarobni pesnik ljubavne čežnje, lirskih polutonova i erotičkog deziluzijonizma, koji ponekad ume da ozari stvarnost mekim duhovnim svetlom,

Prvih godina Dvadesetog Veka nastalo je u češkom pozorištu vreme stagnacije i nesigurnosti, Eklekticizam, kome је mlado pozorište bilo pristupilo želeći da za nekoliko decenija stigne Evropu, bio Je uzrok što se nije imalo dovoljno elastičnosti za aktivno učešće u umetničkom razvoju, te što se izmedju nješa i života koji kipti počinje (da širi bezvazdušni prostor, Novi pravci, koji su se u to vreme pojavili u književnosti i u likovnoj umetnosti, upražnjavali su se mahom van pozorišta i nisu pokazivali interesovanje za scenske probleme. Obrazovalo se novo doba, koje nije imalo svog pozorišta, radjala se nova umetnost, koja nije imala svoju scemu, pa prema tome mi svoje dramatičare, Ovo razilaženje pozorišta ı vremema promenio je istom Svetski Rat, kolektivna drama Evrope, koja je u svoj vrtlog povukla i umetnost, Pozorište, ako je htelo da radi i živi, moralo je da postane pozornicom vremena, »orudjem borbe, pozorištem vasijone, i slikom svih ideja koje teraju život«, Prenapeta intemzivnost ovog života, otežanog stradanjima, nije mogla dalje da podnosi usku subjektivnost, nije mogla da podnosi detalje, akademsku nezainteresovanost i pasivnost, oma je i od umetnosti tražila pre svega ofanzivni pokret i vatreni napon svih snag4, Ako pregledamo češke pozorišne igre, koje su паstale u ovoj atmosferi, na prelazu izmedju rata i mira, vidimo da se vreme u njima ocrtava na dva načina: na jedmoj strani, kao što smo već spomenuli, istorijskom igrom mas4, koja traži u prošlosti bilo korenove savremenih idejnih pokreta bilo kolektivnu sudbinu naroda; a na druđoj strani, dr uštv enom grotfteskom, koja predstavlja reakciju na moralnu anarhiju i misaoni mihilizam, u kome je čovečanstvo ostavio Svetski Rat. Groteska, koju predstavlja naturalizam, oplodjen mržnjom, i trađičan patos okremut na naličje, najviše je odgovarala unutrašnjem raspoloženju čoveka koji nije umeo da veruje niti da sumnja a da se istovremeno ne ruga i svojoj skeptičkoj pameti; zato je ona postala takoreći prvotnom formom nove drame, a naći ćemo. je posle Rata gotovo u celoj svetskoj pozorišnoj literaturi, Ali u Čehš groteska ima pored ovih korenčića ı svoje domaće korene, — to su опе Хапгfigurice narodnih igara, često satirički deformisane, koje govore

236