Nova Evropa

дошинска, Ото Рубик, и други, — образују мост ка световима гротескног и грубог Саше Рашилова, чији хумор сваког часа превире у карактеротворну област, меког, као дечачког ЛудвикаВеверке и лирски топлог Франтишека Смолика, наследника Закопалова.

На потпуно нов начин формира се однос жене према животу у женским глумачким типовима. Ту је распевана Ева Врхлицка, с песмом својих расцветалих осећања, проста као животињско биће и хијератичка као символ. Нервозна и топлокрвна, открила је у себи модерну трагику Олга Шајнпфлугова, мудријашко дете са комплексом сиротињства које препорађа дечју драму у Ибзеновој »Дивљој патки«, у Хилбертовој »Кривици«, и у Ленормановој »Микстури«; док Мила Пачова, психолог нагона, у сумраку модерне популарности и једре еротике, ставља на позорницу непогрешиву девојку са периферије и чежњиву малу паланчанку. Олга Шајнпфлугова припада већ заправо генерацији која иде трагом експлозивних експресијониста право ка новореализму херојским кораком глумца, најбогатијег што га имамо, оштрог и сјајног Здењека Штепанека, полубога и демона, обесника и развратника, Сирана и Расколникова у једној личности, чији неисцрпни глумачки фонд има нечег од суверених способности Вајанових, — да наведемо бар једног од оних у којима ће да живи чешко позориште сутрашњице, од В. Ржепе, па до Х. Хаса, од А. Каудерта до Л. Пешка и Ј. Шејбалове.

Као звезда своје врсте кроз овај развој просијава краљица друштвеног позоришта, чешка Парижанка Ана Седлачекова, љубавно божанство својих безбројних обожавалаца, јунакиња дражи, најхармоничнија чешка глумица, са класиком савремене конвенције и сувереношћу спонтане уметничке прирођености. Њен свет је свет »Госпође с камелијама«, уметност љубавне жртве и лирика ћутања, која Лизу Дулитлову претвара у принцезу, а девојачком достојанственошћу упрошћује краљицу Роменова »Диктатора«, дајући срчбом и резигнацијом људски лик Стриндберговој краљици Кристини. Око ње је могао да се формира, али се није формирао, конверзацијони ансамбл, који нам недостаје.

Бурни процес овога развоја, који је у моментима интересовао свеколику културну јавност, ни у ком случају није једини и искључиви покрет чешког позоришта од преврата. Континујитет из прошлости био је сачуван правим одмеравањем. Позориште на Винохрадима, одакле је са Хиларом кухање и врење прешло на обе позорнице прве чешке сцене, долази у пуне љубави руке Јарослава Квапкла, који га оставља истом онда кад му болест очију онемогућује рад. Оба

245