Nova Evropa

Филмски преглед.

Тонфилмски журнали, „очи и уши света".

Ствара се нова врста журнализма — тонфилмски журнали. За оне који на њима раде и који од њих живе (камерамане, а уједно и режисере, »тон-миксере«, и намјештенике аутономних организација за израду тонфилмских журнала) проблем више не постоји: тонфилмски журнали већ су се наметнули свијету као нова и нарочита врста журнализма, и само је питање времена кад ће то признати и јавност. Само, ово питање ипак није тако једноставно као што изгледа! Тонфилмски журнали, поред овог свог сасвим исправног назива, пошли су одмах од свога постанка стрампутицом, која из дана у дан води све даље и даље. Без обзира на њихову актуелност и занимљивост (јер то у овом случају није битно), они се још нису укоренили као нова врста журнализма; али разлог тому не лежи у техничком обрађивању, организацији репортаже, и начину филмског изражавања, већ га треба тражити на другој страни.

Задатак је тонфилмских журнала, да актуелне свјетске догађаје приказују живим сликама и одговарајућим звуковима, Такве снимке објашњавају наслови, а често и говор лица на сцени. У великим земљама, са развијеном филмском продукцијом, наслови у тонфилмским журналима постали су с временом сувишни, јер је описивање сцена и тумачење догађаја потпуно препуштено »спикеру«. Предност филмског, а уједно и тонског, приказивања свјетских догађаја је очигледна; то је предност покретне слике пред непокретном, живе ријечи пред штампаном, звука и говора пред ћутањем. Али осим ових предности има и других; а осим сличности филма са штампом, која се састоји у карактеру репортаже, има и знатних разлика.

Дјеловање штампане ријечи зависи, углавном, од два фактора: од стваралачке снаге писца (догађај не дјелује само својом властитом снагом, већ је подређен стваралачкој моћи писца и вјештини његова изражавања), и од тога што читалац мора пишчеву имагинацију, уз помоћ слова, трансформирати у визуелну чињеницу. Ово је други фактор. Питање је, како ће читалац извршити ту трансформацију: да ли је, и уколико је, у стању да је изврши. Надаље, новинар, који познаје своју читалачку публику, може материјал обрадити тако да постигне већ унапред одређени дојам; ефект штампане ријечи зависан је, дакле, од пишчеве спретности, а често и од његових моралних квалификација. Тонфилмски журнали, напротив, износе само фактичне чињенице, само голи живот. Једино избор мотива, али нем дојам што га

414