Nova Evropa

производе готови снимци, стоји у директном односу са камераманом и уредником журнала. Процес трансформације овдје не постоји: јавност има пред собом слике, које се мичу и говоре, она гледањем и слушањем сама ствара закључак, ствара га лакше и независно. Произведени дојам је баш зато непосреднији и јачи, што се у овом случају сликама не мора да »удахњује душа«, а нити се слова посредством маште имају преображавати у визуелне чињенице. Али, од свега је најважније то што се пред јавношћу налазе живе и оригиналне слике уз пратњу одговарајућих шумова и гласова. С обзиром на ово посљедње, неоспорно је велика и документарна, а према томе и историјска, вриједност тонфилмских журнала. Текстом, односно накнадно уметнутим говором, може се, додуше, покушати да фалзификује карактер једног догађаја, и тиме да произведе други ефекат код гледаоца; али је немогуће фалзификовати слике: људи (а не глумци) живе и раде на платну, а дојам који они притом производе на јавност независан је од штампаног текста и накнадно уметнутог тумачења. Пред очима се крећу истинске слике — човјек их не мора тек стварати на основу текста ила говора који му се сервира; он гледа цијели низ слика, а не тек једну једину, случајно изабрану или намјерно подметнуту. Актуелност је главно својство новина; према томе она мора да буде и главно својство тонфилмских журнала. Брзина репортаже је готово једнака: хитне новинске вијести преносе се телефоном и телеграфом; али за одлазак на мјесто снимања, за пренос снимака и отпрему готових копија, велика филмска подузећа употребљавају авијоне, а сам поступак развијања и израде филмских слика је редуциран на најкраће вријеме. Кад је Сијамски Краљ недавно стигао у Берлин, дочекали су га на станици — осим новинара — и филмски репортери; два сата касније, вечерње новине донијеле су опис свечаног дочека, али — још два сата касније — у берлинским кинематографима могло се је гледати тај дочеки слушати поздравне говоре. Мало је компликованије код преноса снимака у удаљеније земље и градове и на друге континенте, али ту функцијонише комбинована служба брзих пароброда и авијона: актуелни снимци, пренесени најбржим превозним средствима, одмах развијени и копирани, приказивани су у великим кинематографима као додатак уз редовна издања тонфилмских журнала.

Избор сижеја у тонфилмским журналима великих подузећа, баш као и у великим новинама, обилан је и свестран. Није само реклама да се за тонфилмске журнале снима »све« што се на свијету догађа интересантно и важно. Једино је ово »све« мало претјерано. Разлог — код филма као и код

415