Nova Evropa

Knjiga XXVII. Broj 11. 26. novembra, 1934

Окупљање народних снага.

Док наши новинарски другови —- особито они престоничких и »велеградских« дневника — још увек проливају потоке мастила, износећи и по стоти пут све појединости Марсељског Атентата, те хватајући и распредајући надалеко и нашироко конце завере и истраге, и свега што је с њима у ближој и даљој вези, и док се надмећу у доношењу слика атентатора и њихових послодаваца и сарадника, у свим позама и свим величинама, баш као да је реч о неким херојима а не о обичним злочинцима и терористима, тако да се читаоцу и нехотице намеће питање, да ли се ту — под изговором обавештавања — не тера можда трговина са сензацијама, и не претвара, можда, народна несрећа у нечију личну срећу и корист; и док разни неодговорни и полуодговорни чиниоци и »лењи родољуби« обилно сипају и расипају сумњичења и оптужбе на све стране, и претње на праве и погрешне адресе, са стиснутом песницом у шпагу, иако је очигледно да би смишљена и одмерена уздржљивост у овоме часу највише пристајала и користила и општој ствари и нашем народном угледу, јер нам је савест чиста и правда на нашој страни, дај да се мало замислимо, па да загледамо изближе, изнутра, у дубље узроке марсељског злочина, и онога што је с њиме у вези, па да онда — засад ма и најширим потезима — обухватимо значење тога судбоносног догађаја за непосредну будућност наше државе и наше народне целине што можемо мирније и беспристрасније. Јер, остати прибран, и бити објективан у просуђивању, не искључује топло саосећање и интересовање за ствар; а никако нам се не чине озбиљнима приговори, да »још није време« говорити о недостацима данашњега стања и узимати иницијативу за оно што сад треба радити, сад кад је нестало између нас онога који је водио бригу о свему, те кад је клонула рука која је чврсто држала нити државне политике, и код куће и на страни. Рекли бисмо да никада није било, можда, баш толико време да се сви замислимо што нам је и како нам је радити, да помогнемо себи а не помогнемо противни-

401