Nova Evropa

Шта се чује,

| Београдска »Правда« (од 30. новембра), и у њој Раде

Драинац, »реагирали« су на »Шта се чује« из »Нове Европе« (од 26. новембра) поводом Правдине »уметничке кронике« о

· Ивану Мештровићу. Признајем да ја у својој катавасији не-

мам »гласа« којим бих отпевао на овакав »тропар«, јер је

_ тешко сликовитошћу надмашити или — и с најбољом ша· лом — бацити у засенак »идејно-књижевне« надимке као што "су: »књижевна жаба«, »песничка баба-жаба«, и »крастава _ жаба«, која се жаба одмах затим претвара у »муву зунзару« " са »идејно-књижевним и политичким екскраментима«... Зато

ћу се једино осврнути на покушај побијања чињеница у овој

»диверзији« Правдина сарадника и хвалопојца, па ћу следеће

сведочанство ставити насупрот Драинчевој верзији о »недо-

"бијеном интервју«-у са Мештровићем:

___ На жалбу Дра. М. Ћургина, уредника »Нове Европе«, а поводом написа Рада Драшнца у »Шравди« од 30. ХЕ. »На Ћургинове диверзије ш лажи у „Новој Европиш«, спремни смо посведогишти, да је Иван Ме-

_ штровић, кад му је једном (пре годину-две) приступио Раде Драинац пред каваном Медулић, ш затражио интервју за »Правду«, одговорио укратко, ш незнајући с њим има посла, да нема с њиме шта да говори. Ништа од онога што Драинац сада каже у »Правди« да је он том приликом рекао Мештровићу нија истина, већ ни зато што њих двоје и нису никад седели за истим столом у кавани: али је истина да је Драинац тада био врло љут и, за другим столом, претио како ће противу Мештровића написати у »Правди« шест Унаставака«...

Ф. Кршинић, в. р. М. Трепше, в. р. Ј. Кљаковић, в. р.

Толико, »из професијоналне дужности рођеног лажова«. А што се тиче осталих мирисних цветака којима ме у своме »тропару« обасипа ова »искрена и темпераментна природа« и »сила од пера«, покушаћу — уколико се што од онога мо-

" же разумети — да тумачење добијем пред судом.

Занимљивије би, међутим, и од општијег интереса било, упустити се у разговор са самом честитом »Правдом«, која управо од свога постанка и првог власника и покретача (пок. Павла Маринковића) — друго и не ради него »пружа могућности свим напредним људима од пера, да се слободно изразе«, у оној нашој престоничкој културној и објективној чаршији. Али, »мрка капа, зла прилика« — мораћемо јој оставити и овај пут славу да победнички своје трофеје, скупа с написима свога Рада Драинца, стави у своје музеје и архиве, »за далека нека поколења«, јер ми данас, с овим нашим бле-

" дим и »дефетистичким« патријотизмом, не можемо — и не

смемо — дати севап кавги, нити се, у слободи изражавања, мерити с југословенском београдском »Правдом«. И шта ту остаје друго, у оваким временима и у овакој средини где царује »Правда«, до да стиснемо зубе и да резигнирано пратимо »њено настојање, да живот нашег народа крене бо-

_ љим путем и лешној будућности у сваком погледу«...