Nova Evropa

Мапаги, Којеба uostalom vrlo malo poznajem, i koji me lično nimalo ne zanima. Ko je pratio »Novu Evropu«, setiće se da su u njoj izašli mnogi članci o Srpskoj Vojsci i o našem ratovanju u Balkanskom i Svetskom Ratu, napisani od učesnika i najpozvanijih saradnik4; a pouzdano niko nije dao tako obilan i dokumentovan materijal, ozbiljno obradjen od najboljih pisaca, o Jugoslovenstvu i o narodnom jedinstvu, kao »Nova Evropa«. Što se tiče lično mene, njena urednika, niti sam članom ikakova »tajnovitog« udruženja {što sam već više puta imao prilike izjaviti), niti sam u službi »križa, šestara, srpa, čekića, zlatnog teleta i šahovske table«, koji se prividjaju ovom »pristaši slobode« ne znam u kakvoj vezi i iz kojih razloga; a da nisam »zaplotnjak, nevaljalac i beskičmenjak«, to ovaj vojvoda porainog patrijotizma i sam valjda vidi, dok jasno i otvoreno iznosim svoje mišljenje — alo treba, i protivu funkcijonera Narodne Odbrane, ma oni spadali i u redove njenih »poznatijih, ulicajnijih i otpornijih predstavnika«, — za što se svakako, u našim prilikama, traži više »gradjanske hrabrosti« nego za pisanje pisama tekstinim industrijama u ime nacijonalnih udruženja i za pretnje »raznim merama« onima Кој зе usudjuju neslagati se načelno s ovakim pismima i s onim Što uz njih ide. Ali, ne mili mi se nastavljati s ovakim ličnim objašnjavanjem, na koje sam nažalost bio prisiljen, pa ću prekinuti ovu digresiju i vratiti se na odgovor predsednika zagrebačke Narodne Odbrane i na neke konkretne momente koje treba, kad baš tako hoće, još bolje objasniti,

Naše načelno stanovište, da se privatne i nacijonalne ustanove, pa ni zagrebačka Narodna Odbrana, ne treba da upliću — mimo državnu vlast — u sporove privatnih vlasnika tvornica sa njihovim radništvom, a još manje da im smeju pretiti »merama koje stoje na raspolaganju«, ako ih ove ne poslušaju, dočekao je predsednik zagrebačkog Oblasnog Odbora s izjavom, da je Narodnoj Odbrani, koja vodi akciju »Svoj svome«, u ovom slučaju »bila dužnost, da stane u prvom redu na stranu slabijih, t. j. radnika«, pa navodi za to čitav niz razloga. Niko se radije od nas ne bi upustio u raspravljanje ovih pitanja, kad znamo pod kakvim uvetima radi naša sirotinja po fabrikama i kako se eksploatišu seljaci i radnici i u Zagrebu i u okolici Zagreba, i po celoj zemlji (o čemu je »N. E.« često pisala), — da su razlozi u ovom odgovoru postavljeni na č е |no, i da ono pismo zagrebačke Narodne Odbrane nije upućeno jednoj tvrtki ı napisano onim tonom. Još nam se manje stvar svidela, kad to isto pismo nismo našli u listu koji uredjuje potpisani predsednik zagrebačke Narodne Odbrane; a pogotovo kad smo, nekoliko dana zatim, baš u njeSšovu listu naišli na opširan uvodnik u odbranu napadnute tvrtke.

44