Nova Evropa

Alo smo doista mi oko »Nove Evrope« ti »ljudi koji nisu za politiku, koji nisu u stanju da daju pravac«, u Meštrovićevu »društvu« koje »nije najsretnije složeno«, onda je Dra, Smodlaku izneverilo pamćenje u času dok je te reči pisao, jer je on s tim društvom išao i pre i posle Rata, pa nas je, kako smo videli, čak i vodio u politici, i to u dosta važnim trenucima; a očigledno on sebe ne smatra politički »slabim elementom«. Čemu dakle udara sam па sebe, i čemu naziva sada »Novu Еугори« »reklamnom revijom«, kad svako može čitati, ako prevrne ranija боф а, да је Пт. Јозр ЗтодјаКка bio jedan od osnivača »Nove Evrope«, saradjujući u njoj sve do ZŽagrebačkog Копбтеза, ра јој зе — Како зто videli — i розје тпобо бофта, пеpozvan, vratio kao saradnik, sve dok se — tu nedavna — nije па nju naljutio, samo zato što se u j ednoj načelnoj stvari stavila na gledište koje гаје Био пјебохо7 Odjedared, prekonoć, »Nova Evropa« postaje za njega »reklamnom revijom«!.., I zašto baš » eklamnom«? Zar nije njen urednik bio »štitonošom« Meštrovićevim — alko baš tako hoće — još i pre Rata, i naročito za vreme Rata, prikazujući Meštrovića i njegovu melnost inozemstvu, i naročito Velikoj Britaniji, kao veliku nacijonalnu vrednost, naporedo sa srpskim i jugoslovenskim уојт кога, i zalažući se za tu vrednost bez truni lične koristi ili senke reklame? I kako to da je »Nova Evropa« bila »na nekoj visini«, i nije bila »reklamna«, dok je medju njenim pokretačima i saradnicima bio Dr. Josip Smodlaka, i dok je o njemu, u najboljem uverenju, lepo pisala i ošlašavala ба »vodjom«? Čemu sve to, i čemu pljuckati u zrak samo тад! сСазоу об efekta u polemici? I to neizazvan, iz čistoća mira? I čemu, napokon, uopšte sužavatli »sobu 65. Ćuršina« i omalovažavati osobu g. Ćurčina, te nesamo obnavljati rane i izazivati bolne uspomene па izigravanje i izneveravanje jednog 1деајпоб pokreta, kakav je bio pripremanje Zagrebačkog Kongresa, ı na пјебоуе бтођате, пебо 1 prljati ceo raniji odnos sa ljudima koji su Dra, Smodlaku pozvali medju se, a kojem se pozivu on i odazvao, te koji su imali toliko poverenja da da čak uzmu sebi za vodju? Zar samo zato, što se sad odjedared učinilo Dru. Smodlakki, da ti ljudi »nisu za politiku«s — a on da je ı dalje za politiku —, i to tačno od momenta kada su se, u konkretnim nepolitičkim pitanjima {o smeštanju narodnih spomenika ı o subvenciji pomorske plovidbe), usudili odvojiti од пјебоа mišljenja? ...

Mi se, u načelu, ne upuštamo rado u polemiku s onima koji su s nama radili, pa s kojima smo se na poslu razišli, Sve ako je pravo i potpuno na našoj strani, ostaje :·još uvek prigovor, da smo sami sebi birali saradnika, pa treba da ponesemo ı od8Sovornost za svoj izbor. |} slučaju Dra, Josipa Зтод]аке, зјуа1 je za nas još i mučnija: mi smo o njemu kco čoveku i političaru

82