Nova Evropa

smo barjaktare vidjali i pod drugim barjacima, u hrpama značaka koje niču poput gljiva, ne znamo kuda da koraknemo a da ne povrijedimo po koje »veliko načelo« ili po koju »veliku« rodoljubnu ličnost!,.,.,

Štampa cijeloga svijeta ima svoju misiju: ona ima da kaže istinu, i ništa drugo do istinu, Istinu traži od nas i naš hrišćanski moral (»Morate znati istinu, i istina će vas osloboditi«), Pripremiti preduslove za razvitak nezavisne, slobodne, ali ozbiljne i poštene, disciplinovane Jugoslovenske štampe, to znači stvoriti ujedno preduslove za duhovni preporod naroda, stvoriti preduslove za pravo i potpuno oslobodjenje i ujedinjenje jušoslovenskog roda,

Živho Уебатес

Сава Немањић.

(У јануарском броју „Нове Европе" донели смо кратку студију С. М, Штедимлије;: „Свети Сава, светитељ или државник2" — која је изазвала коментаре на више страна; међу осталим, примили смо од нашег сталног сарадника Ал. Донковића писмо у којем каже, да му се чланак С. Штедимлије није свидео, па да га је то покренуло да своје предавање о Св, Сави — приликом овогодишње прославе у шабачкој Гимназији — преради и допуни, и да га у виду чланка пошаље „Новој Европи“. Ми га у следећем радо доносимо, несамо што у њему налазимо нових мисли и новог тумачења Св. Саве, него што смо сами увек сматрали Св. Саву једном од најзначајнијих појава и личности Јужнога Словенства, па је „Нова Европа" донела, и пре чланка С. Штедимлије, неколико озбиљних прилога — тако, 1. марта 1922, чланак Пта. Ј, Смодлаке: „Свети Сава, препородитељ нашега друштва" ; јануара 1933, студију Пга. И. Пилара; „О Светом Сави и његову знаменовању"; фебруара 1931, од проте Милутина Јакшића чланак, о улози Св. Саве у продору на Исток западноевропских Хришћана, — желећи допринети осветљивању овог важног предмета с разних страна.)

Растко Немањић живео је у доба које се у историји одликује великом верском осетљивошћу: крсташки ратови су у јеку, а култ подвизања и светитељства необично је цењен код јужних Словена, још неутврђених у новој вери. Предање о охридским просветитељима, Клименту и Науму, било је раширено по источним и јужним деловима словенскога БалКана; а слава вардарско-пчињских испосника: Прохора Пчињског, Јоакима Осоговског, Јована Рилског, и Гаврила Лесновског, допирала је, врло вероватно, до рашких брда као и до рашког двора. Још од ране младости, Расткове мисли и тежње беху упућене више овим верско-духовним вредностима него световној власти, резервисаној за његову

67