Nova Evropa

Сељак о Хрватском Питању.

Позната је и призната чињеница, да народ води његова интелигенција, — да цвијет народа, т. ј. прваци и вође појединих покрета одлучују његовом, народном, судбином. Но исто тако треба признати данас, у вијеку демокрације и либералних начела, да су и масе народа позване да кажу своју ријеч о унутарњем уређењу државе, јер су прошла времена када је сељак био роб, неписмен, презрен. И данас, додуше, многи требају сељаке само онда када су им потребни гласови, да добију мандат. И догађало се, догађа се, и — нажалост догађаће се, да ће у село долазити поједини трибуни само од избора до избора! А увијек је било и биће неуких сељачких маса које ће се дати завести лијепим ријечима и варавим обећањима, и када не буде потребно фалзифицирати изборне спискове и мртвима омогућивати гласање...

Но Петог Маја, сељачке масе имале су јасан појам о значењу избора. Навикнут на празна обећања, сељак није повјеровао кандидатима који су му — и преко радија и путем штампе и говором — обећавали земаљски рај у Југославији, — сељаку је било свега доста! И оном из Србије као и оном из пречанских крајева. Владе су покушале ријешити питање раздужења сељака. Помоћ је била: убијање сваког повјерења. Сељак је тражио: или да се подигну цијене његоговим производима, или да се нивелишу дугови, да би одговарали данашњој његовој плаћевној снази; или да се отвори и сељаку могућност ванстечајног поравнања и стечаја, као и трговцу. Порез се утјеривао и даље безобзирно. Сељак "није могао нигдје више добити новаца. Продавао је у бесцјење што је имао. И пропадао.

С друге стране, крути централизам уоколо и на све стране »плаћао« је народним новцем повјерење извјесних покрајина. Свуда се, додуше, градило; али тамо најмање гдје је требало. Народ је видио, да му нестаје његове муке, и шутио је. У села су се завлачили разни деструктивни елементи; мора се признати, да им је сељак слабо насиједао, иако је био на рубу пропасти. — Затвори су се пунили. Јавно мишљење било је спутано. Штампа цензурирана. Стотинак властодржаца хтио је угушити слободу мисли милијонима. У широким масама почела се стварати мржња према властима, — сељак је режим поистовјетавао са државом. И човјек се одиста не може начудити, како се могла ондашња влада одлучити на изборе!... Живим на селу, земљорадник сам, па тако много не путујем у друге крајеве. Али сам видио расположење сељака у Хрватској. И ни часа нисам сумњао у исход избора! Сељаку је већ постало свеједно: дао је свој глас опозицији.

71