Nova Evropa

Beograda; ali je jasno, da »nezvanični sastanak« u Beogradu pozdravlja novoga urednika kao svog čoveka, dok je već na tome prvom i dosad jedinom broju novog uredništva »zapažen prestanak apstinencije velikog broja naših književnika iz drugih krajeva zemlje,,.« Pri svem tom, mi ni za časak ne sumnjamo, da će novi Predsednik Matice Srpske, najpopularniji živući Vojvodjanin, zajedno sa vrednim Sekretarom Matičinim, i hteti i umeti uputiti rad u Matici prvenstveno u pravcu pokrajinskih interesa Vojvodine, pa da će i u »Letopisu« — pod njima — Vojvodjani voditi glavnu reč a Vojvodina imati prvo mesto, Druga je stvar koja nas uznemiruje i buni, kad je reč o »Letopisu« i njegovu uredjivanju, i u kojoj mi vidimo — već poodavno — onaj »veliki nesporazum« koji napred spomenusmo, te zbog kojega se na ovome poglavito i zadržavamo, Taj »пезрогагита« је zajednički obim urednicima, i starom i novom, samo što ба поу1 nastavlja sa novom grupom saradnik4,

Oba urednika, i stari i novi, neguju ambiciju, da »Letopis Matice Srpske« održe kao prvoklasan i reprezentativan književan časopis, u prvom redu knjževan. U stvari, »čista« književnost je i ranije često vrlo slabo prolazila u »Letopisu«, iako je Matica imala mogućnosti i sredstava da traži i plati saradnike i mimo Vojvodine, Možda je baš taj materijalni momenat [jer se »radi o našoj najbogatijoj prosvetnoj ustanovi«, kako se jednom, zagovarajući preseljenje u Beograd, izlanuo jedan od minores gentium beogradskih Vojvodjan4) i ponukao razne urednike »Letopisa« da u njemu tretiraju prvenstveno »čistu« književnost. Držimo, u svakom slučaju, da dobar honorar (koji se često plaća čak unapred!) igra i danas važnu ulogu u prikupljanju saradnik4 za »Letopis«, pri čemu neki naši ugledni književnici koji žive i rade u Beogradu — »iz cele zemlje, bez obzira na pokrajine«, pa naravno i bivši Vojvodjani, — dolaze poglavito u obzir. Zavedeni dakle tradicijom (dok je Novisad bio još »Srpska Atina«, a »Letopis Matice Srpske« glavni — a ponekad i jedini — književni časopis na srpskom Jeziku), i mogućnošću da plate pisce koje pozovu na saradnju {a to danas kod nas znači, gotovo, da mogu dobiti priloge od Коба god hoće), urednici »Letopisa« ne mogu da odole iskušenju a da glavni organ Matice Srpske ne uredjuju prvenstveno kao književan list, šubeći s vida dvoje: 1) da li je to zadatak Matice Srpske, da izdaje književan časopis za celu zemlju, ili bar za sve Srbe, i 2) da li je to uopšte danas тобибе 5 изрећот спин 12 Моуобзада7 — МакоНко да cenimo uredničke sposobnosti i književne ambicije urednika »Letopisa«, i mada razumemo kako su — usled tradicija i sticajem prilika — pali u to iskušenje, mi ne oklevamo ni za časak da na oba gornja pitanja odgovorimo negativno: niti je dužnost

127