Nova Evropa

налази се углавном у градовима, па се зато популарно и приказује као борба Сељаштва против Града (што не значи против социјално-економски немоћних у њему, који су му браћа: радништво, ситни занат, и умни радник; а не значи ни одобравање појединим социјално моћнима, који спадају у оних 20%, иако живе и раде на селу: трговци, богати сељаци, и. т. д.). О овом питању мора се мало више казати него о Хрватском, јер је слабије, каткада никакво, познавање његове садржине, нарочито код Срба.

Сељачко Питање постоји код Бугара и Румуна још од пре Светског Рата; па и код Хрвата, где су га развили браћа Радићи, у тешком дугом раду, коме је рат дао пуно зрење, тако да је политичка снага сељаштва преузела (1919) вођство целог Хрватства у борби, и данас га има, и стално ће га имати, што ту борбу и чини, с обзиром на морал и број, јаком и солидном. Код Срба, пламтило је Српско Питање ослобођења и уједињења, на основи политичког Видовданског Храма, у времену када су Хрвати развијали и свој (сељачки покрет. Било је у српском нацијоналном напору и примесе чистог и праведног социјалног осећања; али је надјачавао и водио историјски српски нацијонални инстинкт, због чега се код Срба пре Светског Рата није могла ни поставити посебна политика села; а услед забринутости Срба за своје српске државне експанзије, које су сада ишле под именом Југословенства — чиме су се Срби задовољили, јер су имали исту садржину под другим именом док Хрвати нису, јер је и сада све било против њих —, нису Срби ни после Рата придали стању свог села политичку важност, Због те заосталости код Срба у схватању социјалног, на селу и уопште, не може С. 3., основан Мих. Аврамовићем, у вези и на основи концепције задругарства, као решења проблема села, да продре у народ, и ако су тамо расли убрзано услови за масовни покрет, будући да се процес у селу развијао све више од морално-економског схватања и решавања ка социјалнополитичком.“) Ипак, настало је буђење код млађе нове генерације интелектуалаца, па и у самом селу у Србији. Ствара се лагано покрет и за социјално схватање проблема села. Тај покрет настаје уласком србијанске новије генерације у С. 3. (1927); а развио се нарочито пригушен ванредним режимом од 1929 до мајских избора, сада, у првим повојима грађанске слободе.

“) Морам споменути предратни тежачки политички покрет у Босни Петра Кочића код Срба, који је после дао главну снагу С, 3.. Али је све то било мало, а и тежачка Босна била је у пуној мери нацијонално српска, а предратна и ратна млада босанска револуцијонарна омладина потчињавала је своја социјална гледишта надијоналном гледишту.

103