Nova Evropa

каже, мало напред, Жилијен Банда. У томе нас је мишљењу и уверењу само још утврдило све што смо задњих дана — баш поводом победа у Абесинији — имали прилике видети и доживети у Италији, и чути од наших ондашњих талијанских пријатеља. Али, како рекосмо, нећемо се сада на томе

дуже задржавати; и не бисмо се, после уводног чланка и сјајног излагања славног француског писца-филозофа у овом броју, ни враћали на ову тему, да нисмо, дошавши кући, наишли на мишљење и изјаве једног нашег новинарског садруга, иначе истомишљеника, које нас је — признајемо отворено — не мало изненадило и збунило.

У сплитском »Јадранском Дневнику« (од 11. маја) изишао је уводни чланак под натписом »Краљ Италије — цар Етијопије«, који износи чисто супротно мишљење од нашег, поздрављајући одушевљено победу талијанског оружја у Источној Африци, и уједно осуђујући оштро, и подругљиво, све оне »злогуке пророке« који, за трајања рата у Етијопији, нису били на страни Талијана. Уводничар »Јадранског Дневника«, с очигледним одобравањем, истиче »важне поруке победника свету« — »преко свога вође, обожаванога Мусолинија« —, »да афрички победник не мора и да неће ни (с ким преговарати, нити од кога тражити савета, нити чекати каквих предлога«, и — на крају — признаје »своје удивљење херојском држању њихових ратника и мудром управљању њихових вођа«, уверен да постоји »нови дух, који је у последње време знао ослободити талијански народ од опасних страних утицаја и који је пружио доста доказа свету, да су данашњи Талијани сасвим опречних назора с погледом на друге народе, од оних којима су били вођени Талијани из Светскога Рата и они за стварања мировних уговора.. .« Уредништво »Јадранског Дневника«, које је раније прецизирало било свој став у питању италијанско-абисинског рата, похитало је да изјави, да је овај уводник потекао од једног спољњег сарадника, и ми ову изјаву примамо к знању. Ипак држимо да је потребно да се осврнемо и на мишљење овог спољњег сарадника, кад му се даје уводно место у »Јадранском Дневнику«, те да укажемо нарочито, колико је за мале народе и за суседе Италије опасно одобрити темеље и принципе на којима почива победа у Абесинији, и на којима је уопће саздан нови империј.

Мако нико не завиди талијанском народу кад се осећа срећним, и баш зато што и сами »чезнемо за светским миром« и »знамо ценити слободан развитак и независност од другога, јачега«, ми долазимо до супротних закључака од оних уводвичара »Јадранског Дневника«, немогући докучити откуда он — на очиглед свему што се догађа — црпе своје информације и »доказе« о »новом духу« и о »сасвим опречним

158

пе не

=