Nova Evropa

пред крај Рата тешко отрован гасом). Али, за разлику од толиких других учесника у Рату (чији је најбољи представник Ерих Марија Ремарк, сада анатемисан и забрањен у Хитлеровој Немачкој), Хитлер није замрзио рат; напротив, »Моја борба« је несумњиво ода рату, иако своје врсте... Након демобилизације, настањен у Минхену, у дубоком очајању због судбине Немачке, случајно се упознао са незнатном групом људи које је предводио бравар Дрекслер, и приступио је њој. Та се група звала »Немачка радничка странка«, и када су — после неколико састанака у једној забаченој минхенској крчми — израдили чланске карте, карта Адолфа Хитлера носила је број седам. Кроз неколико месеца, цела се »странка« и састојала од седам људи. Сам Хитлер је зове »јадницима без имена« (»патепјове агте Teufel«). CBH cy били у исти мах чланови Странке и чланови Одбора, те је на седнице Одбора и на скупштине долазио исти број присташа. На прве јавне скупштине ове »странке« није уопште нико долазио, те Хитлер прича, да је једном написао својом руком и растурио осамдесет позива на које се ника није одазвао! Напокон су се одлучили да штампају позив у новинама. Скупили су међусобом неколико потребних марака и штампали су оглас. Дошло је сто-једанаест људи, и то је био први »велики успех«. Дуже времена број посетилаца предавања и скупштина није се много повећавао; бивало их је чак и мање, па су неки учесници из основног језгра губили наду. Али сам Хитлер чврсто је веровао у успех покрета, и — није се преварио. 14. фебруара 1920 одржан је први велики збор у присуству од преко две хиљаде људи, на којем су прихваћене двадесетипет тачака програма Странке. Тада је утврђено и садашње странкино име. Овим догађајем завршава Хитлер историјски део своје књиге, па се у даљем излагању држи искључиво теоријског расматрања, за која подлогу налазимо такођер у првом делу.

Ради допуне горње слике, да споменемо још и ова факта. 9. новембра 1923, Хитлер је извео познати минхенски »пуч«, који је лако и брзо угушен. На страни хитлероваца било је 16 мртвих (којима је Хитлер и посветио своју књигу). Осуђен 1. априла 1924 на пет година заточења у тврђави, Хитлер је касније помилован; у заточењу је написао своју књигу. Маја исте године 1924, у Рајхстаг је изабрано 32 нацијоналсоцијалиста, да се на изборима децембра број смањи на 14, a на изборима од 1928 на 12. Говорило се тада, да је нацијоналсоцијализам на умору; међутим, године 1930, он се тријумфално афирмира на изборима за Рајхстаг са 107 мандата, чији се број још повећава на следећим изборима. Тек у очи

174