Nova Evropa
Политички преглед.
Снаге на окуп!
Ако смо право разумели смисао говора Г. Дра. Стојадиновића, што га је држао на други дан Духова на Конгресу Југословенске Радикалне Заједнице у Београду, онда је и он — а с њиме цела Влада — за широку децентрализацију државне управе, чије се извршење разрађује и припрема. Он ову децентрализацију назива »самоуправама широких размера«, или »најширим самоуправама«; али допушта другима да исто то зову »аутономијама« или »федерацијом«, констатујући да ту »већ 18 година постоји у нашем јавном животу један крупан неспоразум«, будући да »нико није дао тачну дефиницију онога што тражи и одредио садржину својих жеља«. Међутим, он сматра »да је најважнија садржина, и ширина компетенција онога што се предлаже за поједине управне јединице«, па изјављује свечано, да он и његова Странка (па дакле и његова Влада) желе »уређење државне управе у смислу народних жеља и потреба, остављајући притоме да поједина ушравна шодручја уређују своје потребе: административне, привредне, финансијске, културне и друге, уколико су везане за поједине крајеве, а на начин који ово уређивање не би доводио у супротност са државом, њеним циљевима и потребама«. Кад је ово изрекао, падали су на Конгресу повици: »Врло добро, тако је!...« И ми кажемо: врло добро, тако је; и додајемо: да ли је ико икад друго што и желео или тражио Поготово, кад Господин Министар-председник — у овом случају, као шеф партије која је на власти, — у истом говору стално истиче »спровођење свуда политике пуне равноправности свих грађана ове земље и држећи се начела једнакости свих племена«, и »поштовање равноправности и њихових традиција«, цитирајући речи из програма Странке: »Све области државног живота морају бити једнако приступачне Србима и Хрватима и Словенцима, и са свима крајевима наше државе има се подједнако поступати«. Колико је нама познато, ни опозиција не жели и не тражи друго, па и Г. Мачек и Г. Давидовић и сви остали говорници У. О. већ годинама понављају речи о једнакости и равноправности племена и области у вези са децентрализацијом државне управе, само што они то не зову »широким самоуправама« него »сложеном државом« или »федерацијом«, што је уосталом споредно; а важно је — како каже Г. Др. Стојадиновић — садржина, односно »ширина компетенција онога што се предлаже за поједине управне јединице«.
186
Ona