Nova Evropa
њемо овде само још монографију словеначког писца Дра. Лава Чермеља: »МиКоја Тезја in razvoj elektrotehnike« (издала »МЏадизка Маџса« у Љубљани, 1983).
Раније, поводом 70-годишњице, посветила је Тесли свеску »Слободна Мисао«у Детроиту (за јуни 1925), која је (у свом броју од новембра и. г.) пренела и једно од познатих Теслиних предавања (»Пренос електричне енергије без жица«), а затим (године 1926) донела и превод Теслине аутобиографије (»Моји изуми и открића«) коју смо напред споменули. У Београду је тада, на свечаном састанку Инжињера и Архитеката, одржао опсежно предавање о Тесли и његову раду Г. Славко Бокшан (види извештаје у »Политици« и »Времену« од 16. фебруара 1926).
Године 1934 изазвали су огромну пажњу америчке јавности чувени Теслини нови изуми, о којима су под именом »зраци смрти« — доносили сензацијоналне извештаје највећи амерички листови: »Мелм York Herald Tribune« (o, 11. и 15. јула 19834), »Тће Ме York Татез« (од 11. јула 1934), »Мем Хотк Мога-Тејебгарћ« (од 24. јула 1934), и други, који су настављени још и у идућој години (види »Мем York Herald Tribune« oj 5. |yHa 19935), a Koje cy saOeme)KHJM и многи наши листови (види београдску »Правду« од 17. 20. 22. 29. 31. јула, и 4. августа 1934: »Поводом „зракова смрти' Николе Тесле«: и загребачке »Новости« од 14. априла 1935: »Никола Тесла и строј који ће докрајчити рат«). |
Године 1985, дакле још у очи Осамдесетгодишњице, посветио је Николи Тесли два своја броја амерички »Југославен« из Детроита (од !. марта и од 21. септембра), који је донео у преводу и разговор са Теслом Ђ. Корнерса (6. Е. Соглегз), из часописа »Рћузса! Си шге« (од марта 1935), »о младости и снази Николе Тесле« (овај чланак пренела је београдска »Политика«, у свом броју од 28. фебруара 1936). Забележићемо још и чланак госпође Камиле Луцерне, који је 1933 штампан у загребачком »Могбепћјан«-у (од 30. априла: »Рирја und Tesla«).
· Међу нашим часописима који су ове године, поводом (Осамдесеттодишњице, посветили више простора приказима рада Николе Тесле, истичемо нарочито »Српски Књижевни Гласник« (од 16. маја), који је донео чланак инж. (Ол. Боке шана, о Тесли као »откровитељу, проналазачу, научнику, и инжењеру«, и »Гласник Југословенског Професорског Друштва« (за мај), у којем се налазе чланци Владислава Ђ. Јовановића (са библиографијом) и инж. (6 Бокшана (»Никола Тесла и Едисон, Ферарис, Херц, и
Маркони«): · —л—
192
а