Nova Evropa

старом лозом око пар стотина хектара, али су стари виногради искрчени и замијењени већ новом лозом, па је тако досад обновљено око двије трећине старих винограда, и Херцеговина има данас под виноградима на 3500 хектара. Квалитет херцеговачких вина познат је врло добро несамо у границама наше земље већ и на страни. Жилавка и блатина, најпознатија вина Херцеговине, налазила су прије Рата прође и на страним тржиштима. Доброме гласу херцеговачких вина допринијеле су много наше домаће познате фирме у граду Мостару, које су знале стручно да обраде вино, тако да њихов квалитет подигну на степен профињених укуса стране пијаце. Овај проблем везан је наравно уз ријешавање опћег проблема винске кризе у држави. У задње вријеме шири се у народу садња столних врста грожђа, па би ово могло да у многоме олакоти прођу вина, иако се тиме самим ипак неће још ријешити потпуно и винска криза. Херцеговина обично даје годишње око 1000—1200 вагона грожђа; од тога, око 80% цјелокупне бербе оде у вино, а остатак (на 150 вагона) се извезе у наша привредна средишта, понајвише у Сарајево.

Од осталих културних биљака напомињемо, да се покушавало уводити некоје индустријске биљке као: памук, лан, кудељу, рицинус, сунцокретђит.д. О резултатима ових покушаја нема још прецизних података, али је сигурно да и ове биљке под овим поднебљем добро успијевају; треба само систематски организовати посао, наћи могућности да се сувишна роба може пласирати, па ће народ без даљњега прихватити све ове корисне новотарије.

Један врло уносан посао могао би се развити прикупљањем љековитог биља. Он се додуше и сада већ врши, али растргано и без довољне организације. У ову сврху основана је недавно централна задруга за сакупљање љековитог биља, са сједиштем у Мостару. Рад ове задруге није још отпочео, јер задруга нема средстава за систематско организовање посла у народу. Очигледно се велико богатство крије у нашем љековитом биљу, јер су читаве планине прекривене ароматском кадуљом, вријеском, и стотинама врста другог љековитог биља.

У развитку пољопривреде уопће играло је к рмно биљ е (пића) важну и пресудну улогу. Промјеном господарског система (норфолшки плодоред) ударени су темељи напредној пољопривреди. Одонда је прошло преко 150 година, а ми овдје у Херцеговини налазимо се још увијек на почетку! Тек прије неколико година почело се заводити крмно биље, нарочито луцерку, грахорицу, и сточну репу. Али прелаз из старог система у нови врло споро напредује, па тако и крмно биље тешко продире: стацијонирало се и никако да узме

217