Nova Evropa
крајевима сточарство, а у низинама пољодјелство), па чак и сама врста пољодјелских продуката, ствара посебне увјете за здравствено стање, тако напримјер кретање сточара у разним годишњим добима, у потражњи за пашом, може да буде узроком ширењу пјегавца. Исто тако и садња духана, услијед слабих цијена, присиљава људе да се подају "шверцу, који је веома често узроком пренашања разних епидемија, као пјегавца, сифилиса, и т. д.; сељаци, присиљени да се шверцујући вуку по беспутним крајевима и запуштеним планинским селима централне Босне (Бугојно, Г. Вакуф, Травник), гдје често неопажено од стране санитетских власти пролазе цијеле епидемије, доносе из тих болесних средишта заразе својим укућанима и селима у Херцеговину.
Како Херцеговина климатски показује прелаз из медитеранске у континенталну климу (срезови Прозор, Коњиц), начин живота и становања у разним крајевима је различит, па тако и хигијенске прилике. Углавном се може казати, да су брдска насеља више заостала (често је огромна разлика) од насеља у пољима и уз друмове. У зони медитеранској куће су грађене од камена, а другдје преовладава босански тип кућа; ријетке су куће на кату и са више соба. У неким сиромашним предјелима прилике становања су, као и уопће хигијенске прилике, управо страшне (Подвележ, Ракитно, Бритвица, и т. д.); ријетко је уопће наћи кревета у кући и код имућнијих сељака, а има кућа гдје собу уз собу станују људи и марва. Вода за пиће се углавном добија из цистерна (осим у срезовима Коњиц, Прозор), које држе резервни дио воде обично до јула мјесеца (у сушним се годинама и раније исцрпе), а онда настаје мучна, тешка борба за воду, која је једна од најжалоснијих појава у нашој земљи; људи и хајван иду често километре и километре далеко да угасе жеђ и пате се да је мука гледати. Услијед тога су питање становања и питање добаве пијаће воде засада у Херцеговини два најважнија хигијенска проблема, и без њихова ријешења се никад неће покренути на боље здравствено стање у народу. Залуду говорити свијету о чистоћи, кад људи немају довољно воде ни за пиће; залуду покушавати сузбијањем заразних и социјалних болести (туберкулозе, тифуса, и т. Д.), кад се болесни не могу ни у имућнијим кућама изоловати, јер обично цијела фамилија спава и живи у једној соби. Ријешење првог проблема, т. ј. начина становања, недвојбено је везано за привредно и просвјетно подизање народа; а друго, за помоћ државе. Пред овим другим проблемом ишчезавају сви други; вода је први увјет опстанка, а камо ли хигијене!
Типични Херцеговац иначе, по свом тјелесном устројству, одлично је грађен, висок, јаких и широких плећа, узану пасу, лијепих и озбиљних црта лица; а по душевним je OCO-
220