Nova Evropa

ар

у стању да приме и да се брину за кроничне болеснике као што су туберкулозни; а опет, туберкулозна љечилишта (којих уопште нема у Херцеговини, ни у Приморској Бановини) могу да приме само оне који су социјално осигурани, или су имућнијег стања. Засад се код нас туберкулоза у народу сузбија наредбама и плакатима (то вриједи и за друге богатије и напредније крајеве) мјесто широким социјалним реформама на економској бази, које би омогућиле у првоме реду изолацију болесника а затим пружиле и могућност лијечења.

У ред социјалних болести у Херцеговини спада и »ре 11а5 га«, једна иначе доста ријетка болест, али која својом појаBOM (Талијани су је назвали »та! деПа пизепа«) указује на прилике живота и исхране становништва гдје се појављује. То је оболење које настаје вјероватно услијед једностране исхране (кукурузом) и недостатка витаминских састојака у храни, уз неке претходне промјене у самом организму. Болест је интересантна (иако није у већој мјери раширена), јер је као и скорбут, берибери, рахитис, — нека врста индекса за упознавање економских и животних прилика једнога краја. Највећи се број оболења налази у Љубушком Срезу, и тоу једном од најсиромашнијих крајева Херцеговине, а то је околина Посушја; тај је крај, као и — може се слободно казати — скоро цијела динарска зона, јако хистеропатски расположен: велик број хистеричних и неурастеничних оболења, са изразито хипохондричним појавама, доминира народно-патолошком сликом многих наших динарских крајева. То није само субјективан утисак, већ сам за ово запажање добио потврду од многих љекара који познају наше динарске крајеве и који су у њима радили. Шта је томе узрок, тешко је казати, али је недвојбено, да је сам начин живота и тешка борба за опстанак у прошлости и садашњости, те осјећај подређености (»кметства«) с угушивањем слободног испољавања вјерског и политичког увјерења, изазвао промјене на живчаном нервном систему (вегетативна сфера!), чему придолази још и једнострана лоша исхрана, климатске прилике са јаким промјенама ваздушног притиска (крајеви гдје се крижају двије климе, са јаким вјетровима: бура, а особито, југовина!); можебити да је посриједи и извјесна расна диспозиција, у смислу лабилности живчаног система (и иначе је позната напраситост и вијолентност динараца). То су све моменти који поуздано играју знатну улогу при постајању ових неуропатских појава; али, у чему је баш прави узрок, ко би знао казати. Ово је питање и од великог расно-биолошког значаја.

Напокон долазимо до питања: шта би требало радити да се здравствене и хигијенске прилике овог расно тако чистог народног краја поправе и подигну» Организација наше здравствене службе, по својој замисли (Др. Штампар), и ди-

223