Nova Evropa

некада био војнички јака и трговачки богата варош, прије пар стољећа центар трговине и пролаза робе од мора у унутрашњост. У Средњем Вијеку су одавде полазили на малим чамцима гусари, па отуда и долази богатство ове варошице.

6) Љубушки. Више саме вароши на брду Бутаровици стрше зидине старог града Љубушког. Град има централну тврђаву, т. зв. »Херцегушу«, названу тако по самом оснивачу и првом господару Херцеговине, Херцегу Стјепану. На сјевероисточној страни је велика тамница, у коју су бацали злочинце. Читав је стари град опкољен бедемима, у које је узидано око 250 пушкарница.

7) Требиње је врло стар град, спомиње се још у 10. вијеку као главно мјесто кнежевине Травуније; имаде стару тврђаву, али је у многочем модернизован укусним алејама и зградама, а средином вароши тече мирна ријека Требишњица, која љети мами себи велик број купача, због своје чистоће, хладноће, к мирног тока.

8) Мостар су саградили Турци након разрушења Благаја (1465); а 1473 саграђена је прва џамија у Мостару. Мостар, за владања Сулејмана Законодавца (1522), постаје главним градом Херцеговине. У Мостару је најинтересантнија туристичка атракција Стари (римски) мост, са својим објема кулама, са сваке стране. (О Старом Мосту, и осталим мостарским споменицима, види даље у чланку Алије Наметка).

9) Путницима који долазе из Сарајева упада у очи, у Коњицу, велика камена ћуприја; саграђена преко цијеле Неретве, има 6 окана, различите величине. Ширина ових окана креће се између би 14 ш, висина — од површине воде до врха — дт, дуљина са хридинама на обали 102 т, а с чистог моста 81 т. Овај је мост саградио велики везир Ахмед-паша Соколовић (1682), како се разабире из натписне плоче на самоме мосту. Коњиц је убава херцеговачка варошица, која лежи у сликовитој долини Неретве, у шумовитом крају веома подесном за одмарање и за реконвалесценте.

Како је Херцеговина, као и Босна, била под турским господством пуних 400 година, то се овдје источњачко обиљежје сусреће на сваком кораку, које Херцеговини даје специјалну карактеристику. Овуда су од најстаријег времена водили важни трговачки путеви, који су везивали Исток са Западом, а тим путевима долазили су и разни културни утицаји, који су оставили дубоке трагове на животу становништва. Само владање Турака дало је Херцеговини, нарочито пак њеним градовима, типичан карактер Оријента: живот је ту увијек богат и разноврстан, особито за рамазанских вечери, када се преноси из куће на улицу. Село је углавном задржало свој ранији словенски карактер: обичаје, ношњу, народну игру уз гусле и пјесму.

230

Пн