Nova Evropa

rodno predanje: — »O propasti Кибенпа“ и зеји Јиз 6! и Šumi, sa nazivom „Staro Selo', koje je spalio Janković Stojan, slušao sam od jednog seljaka Mijonića ovo: „Herceg Šćepan zaveštao je jednoj crkvi u Jerusalimu neke novce. koji su stali u Dubrovniku na interesu. Ko bi došao da interese od njih uzima morao je imati neki znak — presečen novac. Kad ih jedne fodine primio nekakav kaludjer ili vladika, u povratku zanoći u ovom selu. Domaćin kod koga ба je bio put naneo opazi da on ima novaca, te ga ubije i novce uzme, Zbog toga sve selo samre i iskopa se, Još se priča, da tu blizu ima jedna četrnja, puna novaca, ali se to nikom пе да naći, Zbog prokletstva više se u tom selu niko neće da naseljava ,..« Dedijer je zabeležio ova narodna predanja: »U selu Mrdjenovićima (Gatačko Polje) priča se, da je iz Erceg Vrela Herceg Stjepan izvodio na čunke vodu na Brdo iznad Višnjeva ... U Podveležju (Nevesinjsko Polje) seljaci pričaju, da za vreme Hercega Stjepana nije bilo pravih sela, već katun4 i stočarskih stanova. Priča se da je sam Herceg Stjepan držao svoju stoku u Podveležju (svinje u Svinjarini) ... U selu Piragići (okolina Nevesinja) ima od starina kamen na brdu Ručnju, koji se zove Ručanj, i na kome je, vele, Herceg Šćepan ručao .... U selu Gnojnice (Bišće, istočni deo Mostarskog Blata) postoje razvaline Gostine Kule, koji je po pričanju bio dvorjanin Hercega Stjepana, i od kojih potječu današnje Goste iz Podveležja ...«

Herceg Stjepan je bio bogat, posle Djuradja Smederevca najbogatiji srednjevekovni balkanski мјадаг опоба doba. Sačuvan je i pisan dokumenat o njegovu ogromnom bogatstvu i njeBovim dragocenostima, koje je spremio u Dubrovnik i medju kojima je od novca bilo 70.000 dukata. Naslednici su se svadjali pri deobi toga nasledstva, što je mnogo posla zadavalo dubrovačkoj državi. I u narodu ima mnogo priča o tom basnoslovnom Негсебоуч blagu; čak objašnjavaju ime njedove prestonice В]абаја, да је nazvan zbog toga što je u njemu bilo Hercegovo blago. Po jednoj priči, natovario je Бјабво na 500 mazgi, a po drugoj na devet mazsi, i krenuo u Dubrovnik, bežeći pred Turcima; na putu mu je jedna mazga »crkla« zbog pretovarenosti, i tu je sa nje blago zakopano. Dubrovčani su ga primili pod pošodbom da napiše na dubrovačkim vratima: »Prodje Herceg i protjera blago, i provede vjerenicu ljubu«. Kad je minula opasnost od turske potere, pa kad je zatražio blago, Dubrovčani su ga uputili da vidi šta je zapisano na vratima; videći da je prevaren, priča kaže, Herceg je skočio u more.

Istorik Jovan Radonić dao je (u »Zborniku Vatroslavu Jagiću«) pregled svega narodnog predanja o зуад и Негсебохој porodici, Naslov је toga pregleda: »Herceg Stipan Vukčić Kosana i porodica mu u istoriji i narodnoj tradiciji«. Na tri

240