Nova Evropa

и тиме заслужили моју царску наклоност, дајем Вам Херцеговачки Санџак у Босанском Ајалету, да с њим управљате, почевши од 22. шабана 1248 године (14. јануара 1833), да као мутесариф (управник) тога краја држите ред и мир, да заштитите сваког од насиља, и да у то утрошите сву своју снагу; а чувајте се да коме од поданика не бисте учинили што незаконито...« У то вријеме, Херцеговина је запремала 15 котарева и 3 нахије; котареве Мостар, Требиње, Невесиње, Таслиџа, Пријепоље, Чајниче, Фоча, Коњиц, Столац, Никшић, Љубушки, Габела, Почитељ, Благај, Љубиње; и нахије Грахово, Пива-Дробњаци, и Имотски. Отада се Алијага зове Алипашом и има свој печат, на којем су стајале ријечи: »Абдуху Али Галиб«, т. ј. »Роб божји, Алија Побједник«.

У мјесецу мају 1833, Алипаша се вратио из Азије у Херцеговину, и на Спасов-дан одржа у Мостару, главном граду Херцеговине велик програмски говор, у којем је означио директиве своје будуће владавине; између осталог, рекао је и ове знамените ријечи:

„Љуби ме наш честити Цар, срдачно ме љуби, и учинио ме трећину до себе; предлагао ми је да будем везирем у којемгод ја пашалуку хоћу, но ја нијесам тога пожелио, него сам га само замолио, да ми одијели Херцеговину од босанског пашалука, и то редом слиједећих 15 котарева — како сам их горе навео, Ето све је дато мени, да свим тим владам ја, моја дјеца, и мој рода све сам то учи“ нио, да се не би увукао у нашу Херцеговину какав злочести паша; ја сам размислио, да је много боље да ја као домородац владам него ли који — туђин, Своме дому нико да зла не чини, свакоме ву су“ дити по чистој праведности ако учини какво зло, с њиме нема никакове штедње, а није ми ни на уму да разбојнике помилујем; с њим је једини разлог, глава доље! Свакоме човјеку, био муслиман или раја свеједно је, увијек је мјестодомене,,. Нико одсада не треба да иде ник Цару нну Стамбол, — ево вам Стамбол, Мостар, ево и Цара у Мостару. У мене неће вам требати заговорници, који ће вас за злато к мени пуштати; а имате ли кокакву потребу, — слободно у опанцима без питања нека дођемн каже ми своју невољу...“

Алипаша Ризванбеговић је дакле политички одвојио Херцеговину од Босне; па је настојао, да своју Херцеговину и духовно одвоји од Босне. Он је хтио да Херцеговина у сваком погледу буде одвојена, и у томе је имао успјеха. Фрањевачки првак, фра Никола Кордић, дојави Алипаши да би се херцеговачки фрањевци жељели одцијепити од 6о-

246

пе