Nova Evropa

За време Светског Рата, Србија је водила спољну политику конзервативно оријентисану, за Цара, који је почетком Рата свечано проглашен протектором свих потлачених Словена. Међутим, у току Рата, од свега царског словенства остварило се само то да је »Петерсбург« постао Петроград (Масарик, #14, стр. 176). Када је Србија, с јесени 1915 године — нападнута мучки с леђа —, подлегла, тадашњу званичну Русију болно је дирнула »издаја« Бугарске, — али је одговорност за ову издају бацила на Србију: Сазонов је видео кривицу Србије у томе што није на време Бугарској вратила Македонију! Званична православна Русија није се противила хрватском сепаратизму, желећи православну а неми католичку Југославију, услед чега су Срби и сви остали Југословени морали своју судбину да јаче вежу за западне Савезнике; ово и зато што руска дипломација на Западу није имала вођства ни у једном словенском питању. Тек кад је дошла Револуција, револуцијонарна Русија се изјаснила безусловно за уједињену Југославију, те изгледа да је Револуција за наше ослобођење и уједињење била пре р!из него minus.

Крајње је дакле време да се тргнемо и једном престанемо оплакивати царску Содому и Гомору што ју руски народ уништи огњем и мачем. Руска душа је елементарна чежња за истином, а баш царизам није био истина; ту лаж разголитили су Пушкин, Гогољ, Љермонтов, Гончаров, Тургењев, Толстој, Горки. Рат је био само велика прилика да се та велика лаж покаже у пуној наготи, и царизам се срушио сам у себе. Царизам је био успео да Русију у грубим цртама цивилизује, да племству, бирократији, и официрима, даде европске тековине; али су мужици и војници — права Русија — живели изван те царске цивилизације, и због тога је нису узели у заштиту кад се у Рату, услед своје немоћи и унутрашње беде, није могла да одржи (Масарик, 14. гл. 44, стр. 168).

Преостали штоватељи покојног царизма, на раду или на ухљебију код нас, то је делом остатак трулежи вишег руског друштва који је деморалисао царску Русију. Својим непрекидним и дугогодишњим старачким преклапањем о данашњој Русији створили су они код нас, Југословена, једну психозу која се може назвати политичком фантастиком. Нека једном умукну и престану са нарицањем! Ми врло добро знамо да се револуцијонарна Русија, прва од свих држава, изјаснила за уједињену Југославију, и да тек сутрашња, демократска и слободна, Русија има пуно право да бди над слободом осталих Словена. Знамо, да и Совјетска Русија води интензивну а не експанзивну политику, и да је данас њен економски и политички значај у свету далеко већи него

287