Nova Evropa

једноставним кретњама — замарајућу тешкоћу рада и бездушност стројарских полуга. Бучна какофонија глазбе мора да чини утисак несамо омамљујуће буке и заглушујућега дима и чађи творничког рада, већ оштра и одлучна протеста против »капиталистичких угњетавача«...

Бољшевичка Револуција раставила је на два табора руске умјетнике. Из многих дубоких и различитих разлога, стваралачки рад совјетских и емигрантских умјетника иде својим властитим, у многоме битно-различитим, правцима и путевима. Али су духовни извор и техничка традиција у њих исти. Вољом судбине, Фокин, Мјасин, Бронислава Нижинскаја (сестра Вацлава), Борис Романов, и безброј других, нашли су се у емиграцији. Ту они умјетнички врло интензивно и неуморно раде, тражећи нове умјетничке путеве и стварајући знатне умјетничке вриједности. Врло је занимљив рад, на другој страни, и совјетског балета, који иде опет својим путем, но који нажалост не води увијек само умјетничким циљевима.

Николај Федоров.

Polemika.

Sarajevski „Pregled“ ne priznaje našu „Hercegovinu”.

Sarajevski »Pregled«, u svom dvobroju juli-avgust, doneo je — na dve kratke stranice [(439/440) — prikaz sveske »Nove Evrope« o Hercegovini (dvobroj od jula i avgusta), iz pera Jovana Radulovića, Slušali smo i pre #оба да su neki sarajevski listovi, a i usmeno pojedini intelektualci, činili zamerke našoj »Hercegovini« radi »Jjednostrano orđanizovane saradnje«; očigledno zato, što su iz nje izostala neka obligatna bosanskoћетсебомаска brčna pera sa pravoslavne strane. Ali, ko će u huku ovog našeg doba »rasizma« i lokalnog nacijonalizma uzimafi odviše ozbiljno ovake zamerke. Pa se ne bismo ni mi dalje osvrtali na prigovor G. Jovana Radulovića, »što urednikovi pomašači nisu imali više pogodnih saradnik4, ili možda naprosto što im nisu konvenirali«, — pogotovo kad smemo pretpostaviti, da kritičareva zlovolja potiče otuda što se medju onim »pogšodnim saradnicima« koji su izostali nalazi i sam glavom on, G. Jovan Radulović, — da njegov prikaz nije izišao baš u »Pregledu«, čiji je urednik G, Jovan Kršić, čovek staloženih pogleda na književnost i publicistiku, i naš saradnik od mnogo godin4, Koja je nevolja bila G. Kršiću i uredništvu »Pregleda«, da puste u svoj list onakav prikaz, koji je sve pre nego smišljen i tačan, te od čijih se tvrdnja — kad bi se podvrgle analizi nijedna ne bi mogla održati. Još i gore, sve što je tamo rečeno,

337