Nova Evropa

а

Да ли ће Хрватска ићи данас истим путем којим је године 1863 ишла Пољска» Хоће ли својим држањем дати повода непријатељима наше државе, да се редом баце на њу: Хоће ли, ако остане преварена, као што је бивала преварена сто пута у својој прошлости, да коначно и неповратно изгуби своју слободу и да, исто као Пољска из године 1863, постане предметом поруге за своје противникег »Не«, чујемо гдје одвраћају нато наши екстремисти, »ми се нећемо дати преварити; ко може тако шта тврдити унапријед!...« Али оно што се унапријед може знати, то је: са коликом ће силом у пресудном тренутку располагати Хрвати а са коликом њихови садашњи савезници и сутрашњи противници. А прво правило здраве политике и састоји се баш у томе, да се поједина странка или нација не смије упуштати у ситуације гдје би могла бити изложена на милост и немилост својим савезницима, јер је у том случају велика опасност да несавјесни савезник — а у политици нема савјести — не злоупотреби предност у своју корист. Јесу ли хрватски вође сигурни, да неће никако запасти у такву или сличну ситуацију; и, ако случајно западну у њу, чиме ће оправдати пред будућим покољењима, пред историјом, своју лакоумност» Политичар мора предвидјети у свакој ситуацији и најнеповољнију могућност, не смије будућност препустити случају или срећи, мора имати дубок осјећај одговорности пред својим људима и пред цијелим народом; и, прије свега, не смије се одлучити на крајња средства, која могу имати за посљедицу губитак ма и једног људског живота, док није потпуно увјерен да је то једини могући начин и да се без тога никако не може получити оно на што народ има најсветије право. Хоће ли данашњи вођа хрватске и пречанске опозиције држати пред очима све ове околности; хоће ли бити у стању, да своје сљедбенике чувају од крајњих одлука. Хоће ли тачно просудити своју дужност и своје циљеве, искористити све своје могућности, руководити штедном разборитошћу енергијама свог народа>

Мислимо поуздано да хоће, јер је данашња међународна ситуација веома опасна. Абесински случај показује, да не може јасније, како су сви савезни уговори узалудни у једно вријеме кад би требало да међународна солидарност дође до свог израза. Нема данас Лиге Народа, нема ваљаног обећања, нема ни задане ни потписане ријечи. Више но икад раније вриједи право јачег. Наши могући противници располажу војскама од неколико милијона, пријетећи цијелом свијету. Савези се кидају и отказују, ко нам јамчи, да сутра нећемо остати осамљени» Подржавајући неслогу у нашим крајевима, и спречујући нашу унутарњу консолидацију, те одлажући с успјехом у недоглед ријешење Хрватског Питања

317