Nova Evropa

ганде — наравно — у најбољем смислу речи и на врло солидној основи. Данас, међутим, хоћемо да забележимо напредак у овом правцу поименце с погледом на Русију, и то на Совјетску Русију, која иначе — као што је познато не ужива баш великих симпатија у конзервативним енглеским круговима, па не улива много поверења ни код напредних британских политичара и јавних радника, из Либералне и Радничке Странке. Ипак је увиђавност неопходности добрих обавештења, на којима се темељи свако правилно просуђивање и закључивање, надвладала традицијоналну спорост, па је »дуго осећана потреба за ауторитативним излагањем онога што се данас дешава у Совјетској Русији« пробила све бране и уставе, и учинила да сазре мишљење; да треба »износити чињенице, без обзира да ли ће се оне кому свидети или неће«. Ово мишљење, образложено, доноси уводни чланак новог енглеског часописа »СавременарРусија, и њени односи са њеним суседима« (»Сопјетрогагу Киза апд ћег гејаНоп5 with her петбћђоига«), који се појавио у Лондону прошлог месеца, уређен од одбора на челу са публицистом Лотном (Гапсејој Lawton) (Fleet Street 92).

Издавачи и уредници енглеске »Савремене Русије« износе и остале разлоге који су их потакли да покрену овакав часопис, па кажу: »Добрим делом због строге цензуре, одувек је постојала извесна тајновитост у погледу Русије, па постоји још и сад, све до у наше дане. За ову тајновитост нити је било нити има правога оправдања. И било је, и још је увек могуће, с помоћу поштена и стрпљива испитивања, утврдити прилике земље онакве какве су у истини; али се тек сад може рећи да се почело с озбиљним проучавањем Русије«. И настојећи да испуни своје обећање: да ће доносити прилоге од најбољих познавалаца предмета, те да ће ови бити увек помно одабрани и савесно документовани, ова »Савремена Русија« даје, у свом првом броју, — поред приказа неколико нових публикација — пет већих чланака о најактуелнијим темама данашње Русије.

Први чланак, 0 »Стрељањима у Москви«, написао је сам уредник, који даје слику Московског Процеса; управо, он покушава објаснити — на основу званичних аката и написа главних учесника — како је дошло до убијства Кирова и до завере троцкиста противу Стаљина, те на који начин је сам Процес вођен. Чињенични материјал, како је овде изнесен, слаже се углавном с описом што га је даоу »Новој Европи« Др. Цилига (види број од септембра); али закључци — већином између редака — нису ни издалека исти. У сваком случају, занимљиво је видети, како један Енглез посматра ову немилосрдну »истрагу потурица« међу

353