Nova Evropa

„Савремена Русија“.

Позната је чињеница, да је предратно јавно мнење у Великој Британији било необично лоше обавештено о свему што се догађа на европском континенту. У својој »сјајној изолацији«, Енглези нису показивали много жеље да се упознају са приликама и неприликама европских народа с оне стране Канала, поготово не оних малих, за које су обично мислили да су — без разлога — стално незадовољни и немирни, те да би већ једном требало да се сталоже и смире, или бар да њих — Енглезе — оставе на миру. Што даље према Истоку, и у правцу Балкана, утолико су мање имали разумевања и смисла за покрете и потребе својих европских суграђана; па су, у том погледу, код њих најгоре пролазили Ру си, који — понајмање сродни с англосаским менталитетом — у Царској Русији нису стварно, као народ, ни долазили у дотицај са Западном Европом. Појединих познавалаца и добро обавештених пријатеља континенталне Европе, те Русије и Балкана, било је у Енглеској, наравно, и пре Рата (почевши од Гледстона па до Ситона-Ватсона); али је шира јавност почела да се живље интересује за њих тек у току Рата (и за своје савезнике и за своје противнике), а с Миром и с Лигом Народа настало је онда ново доба, преокрет, те су никле и у Лондону и у провинцији — многобројне установе, удружења и катедре и туристички уреди, за организовање што ужих веза и што бржег и лакшег међусобног упознавања између Британаца и осталих европских нација. И ту су, дабогме, узели иницијативу и највише допринели стари добри пријатељи, па је — например — при обнови »Српског Друштва« у Лондону (основано 1915) и његову претварању у Југословенско Друштво Велике Британије кумовао и водио главну реч опет Др. Ситон-Ватсон, који је — ускоро после Рата — покренуо и »ЗТамогс Кемем« (види »Н. Е.« од 11. јула 1922), данас најзанимљивији славистички часопис, који је уједно и гласило Школе Словенских Испитивања (»Тће Зесћоо! ој ЗЈамопс УЕифез«) на Лондонском Универзитету, средишта за сва слична настојања у Великој Британији и Америци. Пре више година смо, у једној белешци (»Н. Е.« од 11. априла 1928), нарочито истакли и значај оснивања Института за Међународне Послове (»Тће Royal Institute of International Affairs«); a yCKODO heMO JOHeTH извештај о покретању и раду нове британске установе за одржавање и развијање веза са страним државама, Британckora Beha (»British Council for Relations with Other Countries«), koja 3HauH uHTaB IIpeOKpeT y схватању и извођењу енглеске пропаганде од стране званичних фактора, пропа-

352

пи