Nova Evropa

хрватског индивидуалитета, —- оно је имало да буде тек виши облик заједнице, нов облик за изградњу сложеније

„социјалне свијести о повезаности Срба, Хрвата, и Словенаца.

Мако се при оцјени одлука Јужних Словена не ради о посебним етичким, а поготово не о расним, одликама његових саставних дијелова, ипак су крупне геополитичке, културнополитичке, и религијозне разлике унутар њих довољно изразите а да не подносе механички унитаризам. — При изграђивању Хрватског Питања, стварно, играју пресудну улогу конзервативни средњи слојеви, који се на једној страни одупиру проширивању нацијоналног оквира либералне буржоазије, а на другој побијају интернацијонализам радничког покрета. Али, либерална грађанска класа код нас извртила је смисао југословенске идеје, настојећи — као и другдје — да спроведе првенствено осигурање својих материјалних интереса. Исти случај имадемо у уједињеној Италији и Њемачкој. Крути централизам погодио је тешко средње слојеве у Хрватској, чијој привредној структури не може да одговара. Централизам је политички систем крупне буржоа: зије и једино еластична администрација може бар донекле да ублажи његове лоше особине. Реакција је била неизбјежива. Јаки средњи слојеви борили су се за своје одржа« ње, и у томе је добрим дијелом Хрватско Питање, утолико прије што оно покрива борбу свих пречанских крајева за њихову економску егзистенцију; а гаранцију за осигурање те егзистенције виде они у исправном рјешавању политичких односа, односно у успостављању политичке равнотеже. Чињеница је, да су средњи слојеви (а у ове убрајамо и сељакепосједнике) данас масовно најача социјална група у Хрватској и Војводини, те да имају право да ријешење своје економске и политичке егзистенције траже у оном облику који њиховим интересима највише одговара. У политичкој борби са тенденцијама крупне буржоазије побиједили су средњи слојеви, и то тим лакше и сигурније, што је опћа структурна криза капитализма ослабила његове позиције и код нас.

Какво је становиште радничке класе према овим односима» — Наша радничка класа није бројчано јака, али би - – по свом положају у продукцијоном процесу — могла заузимати далеко важнији положај него што га данас има. И не само у политичком већ и у друштвеном животу би могла бити значајан фактор. Она то није из два разлога: услијед своје подвојености у низ фракција, које се са зачудном истрајношћу међусобно побијају, и услијед своје социјалне структуре. Највећи дио наших радника регрутује се из пауперизованих средњих слојева села и града; а тај људски материјал је потпуно обухваћен традицијама своје пријашње социјалне средине и идеолошки још затворен у свој пријашњи