Nova Evropa

животни круг. Раднички покрет, са својом класном идеологијом, нема још за њега привлачности, а добро организована пропаганда конзервативних кругова још увијек је у стању да зауставља и кочи његову оријентацију према класном фронту. Нетачно је схватање, да марксизам уноси забуну у нацијонални организам; напротив, како исправно тврди У ајетаци Магси; »Марксизам је свугдје дјеловао државотворно, нарочито у аграрним земљама; он је овдје служио опћој оријентацији и стварао учење о наредном стању. Многи социјалисти, који су бунтовно говорили, били су у ствари претече буржоазије која још није дошла на власт, а не пролетаријата... «

Једна крупна грјешка знатно је ослабила продорну снагу класног радничког покрета, чији су носилац код нас раднички и намјештенички синдикати; то је вјера у економски аутоматизам. Према такову схватању, радник мора неминовно, услијед саме економске борбе, доћи до класног сазнања. Такво гледање створило је неке врсте фатализам и онемогућило потребни активитет у захватању маса, нарочито индиферентних. Лоше стране овакова схватања појавиле су се одмах код формирања хрватског народног покрета, а нарочито код поновног активирања Хрватског Радничког Савеза. Формирање хрватског народног покрета око Хрватске Сељачке Странке имало је, разумљиво, циљ да све слојеве хрватског народа окупи, па у тој акцији нису могли бити остављени по страни ни хрватски радници, који су — нарочито у неким предјелима Хрватске — бројчано од значења. Њихово захватање није било тешко; ти су радници највећим дијелом далеко од класног сазнања и потпуно везани за своју пријашњу животну средину; а онда је и прилична неактивност класног радничког покрета оставила те масе по страни.

Кобна је предрасуда, да радник већ по свом положају у продукцијоном процесу мора постати класно одређен. Сама класа којој неко припада не чини га још борцем! Истина, животна искуства могу пожурити његово сазријевање, али то није правило. Као и свака социјална јединица, и радник реагира на све односе у друштвеној средини: пренашање његових доживљаја у сферу свијести посао је политичког одгоја; а гдје се тај посао не врши успјешно, тамо је радник пријемљив за сваку па и најантикласнију идеју. Ако је Хрватска Сељачка Странка хтјела окупити све друштвене слојеве у нашој средини, онда је она неминовно морала провести неку сталешку организацију, јер само таква организација дала би њеној акцији одређену стабилност, Грађанске странке, које су окупљале све друштвене слојеве унакрст и попријеко, те тако сабрале хетерогену скупину присташа, морале су у данашње вријеме појачаних друштвених супротности извући тањи крај.